Велика Британија покушава да се одјави из ЕУ, али бар 10 земља попут запете пушке спремно је да попуни упражњено место. Ипак, постоји један велики проблем: Златно доба проширења Европске уније је прошлост, пише магазин „Политико“.
У јеку јачања националних политика, ЕУ нема намеру да у своје одабрано друштво уврсти нове чланице пре 2025. године, а за неке, попут Турске, не постоји ни промил шанси за успех.
Европски комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан недавно је изјавио да „неће постављати ограничење брзине за улазак у ЕУ“, инсистирајући да напредак сваке земље кандидата зависи искључиво од ње саме, наводи европско издање „Политика“.
Са друге стране, директорка „Пријатеља Европе“ Шада Ислам не крије песимизам.
– Нажалост, морамо да прихватимо чињеницу да још много година неће бити проширења ЕУ – рекла је Шада Ислам, додавши да у периоду од 10 година шест балканских земаља можда има шансу за чланство.
Према писању овог магазина, изненађујући први кандидат за чланство могла би да буде Албанија, која је већ чланица НАТО и махом „ослобођена проблема југословенских ратова деведесетих“.
– Све друге земље западног Балкана имају бројне компликације. Што се Македоније тиче, ЕУ чланица Грчка одбија чак и да призна њено име. Уколико би ЕУ дозволила да Црна Гора и Косово уђу у одабрано друштво без Србије, то би изазвало значајну нестабилност у региону.
Босна и Херцеговина је у најгорем положају од свих, и могла би да успорава све остале државе у случају да ЕУ захтева да земље Балкана приступе унији у форми блока – пише „Политико“.
Ниједна држава није поднела захтев и постала чланица за мање од пет година (Финска држи рекорд). За државе чланице бившег Варшавског пакта и СФРЈ тај процес је у просеку 10-15 година.
Не треба заборавити и државе попут Исланда и Шкотске. Уколико мала нордијска земља одлучи да поново аплицира за ЕУ, избила би у први ред фаворита. Исто важи и за Шкотску, која ће у случају Брегзита скоро сигурно желети да постане самостална чланица ЕУ, имајући у виду да скоро 70% грађана то жели.
Чланство у ЕУ жарко жели и Украјина, али „Политико“ сматра да је њен улазак у ЕУ „практично немогућ“ док је на челу Русије Владимир Путин.
– Имајући у виду све потешкоће кроз које Украјина пролази, као и одбијање холандских гласача да прихвате Споразум о проширењу ЕУ, та опција је за сада тешко остварива. Поред тога, придруживање ЕУ док је на челу Русије Владимир Путин било би равно самоубиству – наводи магазин.
Кандидати – предности и мане
-
Албанија
Датум придруживања: не пре 2025. године
Шансе за чланство: 80%
Предности: Албанија је показала способност да уведе вишепартијски систем и спроведе реформе. Земља је избегла југословенске ратове деведесетих, дистанциравши се од проблема које имају остали ЕУ претенденти у региону.
Мане: Формални преговори још нису почели, а корупција и организовани криминал представљају озбиљне проблеме, тврди Европска комисија. Такође, велики проблем представља политизација судства.
-
Црна Гора
Датум придруживања: Не пре 2027.
Шансе за чланство: 90%
Предности: Црна Гора је према приходу по глави становника најбогатија држава Западног Балкана. Показала је трајну вољу да буде део западних институција, што најбоље илуструје готово завршен процес о чланству у НАТО.
Мане: Корупција остаје доминантан и озбиљан проблем, наводи Европска комисија. Такође, економски и политички напредак су скромни. Европска комисија чак сматра да би пријем Црне Горе у ЕУ без Србије могао да представља ризик по малу јадранску нацију.
-
Србија
Датум придруживања: Не пре 2027. године
Шансе за чланство: 80%
Предности: Србија је највећа земља Балкана од свих које претендују да постану чланице ЕУ. Уколико се држи ЕУ агенде, Србија би свакако била фактор стабилности у региону и „најбољи комшија“. Европска комисија је већ изрекла бројне похвале на рачун напретка Србије, пре свега у погледу законодавства.
Мане: У протеклој години није забележен никакав напредак у борби против корупције. Србије ће вероватно наставити да одбија признавање Косова, осим уколико јој у замену за то не буде понуђено чланство у ЕУ, сматра „Политико“. Ова тактика Србије је можда паметна, али није у складу са духом ЕУ, сматра магазин.
-
Босна и Херцеговина
Датум придруживања: Не пре 2027, а вероватно много, много касније
Шансе за чланство: 50%
Предности: Ова мултиетничка, мултирелигијска држава једног дана могла би да постане реклама за ЕУ и њену политику стварања јединства у различитости. Улазак БиХ у ЕУ могао би да трансформише регион.
Мане: Ни сами грађани БиХ не могу да се договоре о будућем изгледу и форми државе. Уставу БиХ биће неопходан озбиљан ремонт како би се ускладио са фундаменталним правима и стандардима ЕУ, сматра „Политико“.
-
Косово
Датум придруживања: Не пре 2027.
Шансе за чланство: 30%
Предности: Косово је већ усвојило евро као званичну валуту, и труди се да усклади рад институција са европским законима.
Мане: Косово је дом проблематичне мисије ЕУ (Еулеx), и услед дубоке политичке поларизације и укорењене корупције, пут ка чланству у ЕУ биће дуг и трновит. Поред тога, независност Косова не признаје пет чланица ЕУ, као ни Србија, из добро познатих разлога, наводи „Политико“.
-
Македонија
Датум придруживања: Не пре 2030.
Шансе за чланство: 50%
Предности: Има мање унутрашњих проблема него Босна и Херцеговина.
Мане: Преговори о чланству иду болно споро. Грчка не признаје чак ни име Македоније, које сматра претњом за територијални интегритет сопствене покрајине под истим именом. Македонија такође има велики број размирица са Бугарском, а поред тога постоје озбиљне оптужбе које се тичу непоштовања владавине права.
-
Украјина
Датум придруживања: Не пре 2035.
Шансе за чланство: 20%
Предности: Милиони Украјинаца су до те мере посвећени чланству у ЕУ да су спремни да због тога изађу на улице и ризикују своје животе.
Мане: Блокада Холандије, односно њених гласача да прихвате Споразум о проширењу ЕУ. Такође, ЕУ није подржала безвизни режим за грађане Украјине. Ситуација на истоку земље је лоша, а ту је и проблем око анексије Крима.
-
Турска
Датум придруживања: Придруживање немогуће.
Шансе за придруживање: 0%
Предности: Интеграција Турске у западне институције био би знак да је земља у којој доминира умерени ислам добродошла у друштво великих западних играча, пише „Политико“.
Мане: Турска клизи ка ауторитаризму под мандатом Реџепа Ердогана, и има фундаменталне проблеме у области владавине права и слободе изражавања, пише магазин. Само мали географски део ове државе заправо спада под Европу. Европски парламент, а такође ни Аустрија, јасно су ставили до знања да неће дозволити чланство Турске у ЕУ.
-
Исланд
Датум придруживања: Не пре 2022.
Шансе за придруживање: Уколико се поднесе захтев за чланство – 100%. Укупне шансе – 20%
Предности: Једна од најстаријих демократија на свету, Исланд има стратешки важну евроатлантску локацију, изузетно висок ниво образовања и снажне културне везе са Европом.
Мане: Исланд важи за евроскептичну нацију. Народ не жели у ЕУ јер би тако морао да дели право на своја права на риболов са осталим чланицама. Чињеница да се Исланд богати захваљујући самом себи довољан је разлог због чега му ЕУ није потребна.
-
Шкотска
Датум придруживања: Пет година од апликације, значи не пре 2024. (пошто се излазак Британије из Еу очекује 2019.)
Шансе за чланство: Уколико поднесе захтев – 90%. Укупне шансе – 20%
Предности: Независна Шкотска у ЕУ била би џекпот за све који заступају политику евроинтеграција. Шкотска је врло ентузијастична по питању чланства, а портпарол Владе Шкотске Брегзит је назвао „демократским насиљем“ над шкотским гласачима.
Мане: Шкотска би морала да прекине све везе са Великом Британијом и постане потпуно независна држава. У супротном, њено чланство у ЕУ блокираће Шпанија, пре свега због сецесионистичких аспирација Каталоније.
Извор: Блиц
