Протоколи у које је „Дојче веле“ имао увид, показују да је Хрватска након низа приговора, додатних објашњења и нових замерки дан пред термин за отварање поглавља, Србији пребацила и то што нема Стратегију културне политике.
Културна политика ствар Србије
Нацрт те стратегије у Београду је најављен за идућу годину, но Европска комисија сматра да стратегија превазилази обавезе према ЕУ, то јест, да је то искључиво ствар Србије.
У интерној депеши немачког Министарства спољних послова након отварања поглавља 5 и 25, оцењено је да је управо хрватска блокада била непрелазна препрека за поглавље 26.
– Словачка као председавајућа, Европска комисија и Европска дипломатска служба су се све време на највишем нивоу залагале да омогуће отварање поглавља 26 још у овом полугођу. При томе је разматрано одлагање приступне конференције или организовање додатне конференције за поглавље 26 у предбожићној недељи. Из билатералних разговора је, међутим, произашло да ни председавајућа земља, ни Европска дипломатска служба, ни Европска комисија не виде реалну могућност да се хрватска сагласност прибави још у овој години – стоји у тој поверљивој депеши.
У истом допису се понавља да Немачка и надаље мора да показује „јасан став“ да се приступни процес заснива на унапред задатим критеријумима и да у њега не смеју бити уметана питања која немају везе са материјом, нити билатерална питања.
Берлин би, пише, за такве принципе требало да се залаже у Европском савету и у билатералним контактима.
Ова рунда, додуше, није завршена како су се у Немачкој надали.
Премијерна посета новог шефа хрватске владе Андреја Пленковића канцеларки Ангели Меркел у понедељак прерасла је у велике и лепе речи о сарадњи две земље, све док неко од новинара није поставио питање о Србији.
Док је Пленковић рекао да приступне преговоре Србије види као „пригоду“ да се затворе отворена питања из „времена великосрпске Милошевићеве агресије на Хрватску“, Меркелова је поновила да билатерална питања треба решавати билатерално.
Већ виђено
Све делује као „дежа ви“ из прве половине ове године, када је Хрватска на сличан нацин блокирала поглавља 23 и 24. У априлу се председник Одбора за европске послове немачког Бундестага Гунтер Крихбаум у интервјуу за ДW успротивио „злоупотреби“ ЕУ за решавање билатералних спорова са Србијом.
– Подсећам да је Хрватска била у сличној ситуацији у односу на Словенију када је споран био проток границе у Пиранском заливу. И тада смо утицали на Словенију да одустане од блокаде – рекао је тада Крихбаум.
Држати се правила – узимати и давати
Он је подсетио како функционише ЕУ и шта чека Загреб уколико не попусти: „И Хрватској треба ЕУ и требају јој партнери из ЕУ, и Хрватска ће имати циљеве које жели да оствари. Иначе ће Хрватска брзо увидети да се ни њеним идејама и пројектима неће излазити у сусрет. Јер у Европској унији важи правило да се узима и даје“.
Како је након тога радио „Дојче веле“ сазнао у Берлину, хрватском блокадом незадовољне су све немачке парламентарне партије, дакле, осим владајуће коалиције демохришћана и социјалдемократа, и Левица и Зелени.
Чак је тадашњи министар спољних послова Миро Ковач позван у Берлин да одбору Бундестага појасни разлоге блокаде српских преговора. Хрватска је на послетку попустила и поглавља су отворена у јулу.
Истини за вољу, ни далеко моћније цланице Европске уније од Хрватске не мере српски напредак ка ЕУ искључиво према оствареним техничким условима.
Хрвати ће морати да попусте
Управо се Немачка залаже за повезивање напретка у дијалогу са Косовом са свим поглављима тако је Берлин дао зелено светло за отварање нових поглавља само јер је Србија упутила Међународној унији за телекомункације писмо којим пристаје на позивни број за Косово.
Напредак дијалога Београда и Приштине је „одлучујући за отварање нових поглавља“, рекао је отворено у интервјуу за „Дојче веле“ и демохришћанин Дејвид Мекалистер, известилац Европског парламента за Србију.
Но није тајна да су неке чланице ЕУ једнакије од других, и то је углавном директно сразмерно суми новца коју уплаћују у бриселску касу.
Хрватска је ту при дну па се, по свему судећи, с њеном блокадом може очекивати сличан развој као прошли пут – неколико месеци затезања, новински ступци пуни „хладног рата“ Загреба и Београда, а затим ће и влада Андреја Пленковића попустити баш као и претходна, оцењује „Дојче веле“.
