С обзиром на то да креће време слава, запитали смо се које то грешке најчешће свечари праве и да ли смо заборавили срж слављења крсног имена.
Обележавање славе код Срба почива на неколико канонских правила.
„У крсној слави сржно је њено језгро- славски колач, жито, свећа, чаша вина и тамјан“, каже Димитрије Калезић.
Он инсистира да тежиште славе мора бити у молитви за освећењу жита.
„Сваки свештеник у цркви јасно чита молитву за освећење семена, да Бог благослови кувано жито које представља домаћина и укућане – које је спремљено као жртва од стране укућана у славу Бога. Поред свеца који се слави, моли се Бог и за спасење укућана.“, каже Калезић.
Само жито које се доноси у цркву, како каже наш саговорник, има „наставак литургијске жртве“.
„Данас људи славе и по ресторанима, а право тежиште славе занемаре. Шта је то, питамо се?“, каже Калезић, напомињући да се народ доста окреће начинима обележавања који нису примерени светињама као што су славе.
„Након освећења жита и колача у цркви, остатак славе се слави како ко може, у зависности од могућности саме породице. Слава се слави у славу Бога, то се не сме заборавити“, каже Калезић.
Да ли попови долазе на славу?
У вези са обичајем доласка попова на саму славу, Калезић каже како има и данас таквих ситуација.
„Богатије и имућније породице у неким крајевима зовну и попа. Такав обичај се може наћи у неким крајевима Србије“, каже Калезић.
Тежиште – жито освештано молитвом
Свећа би требало да буде од воска
Слави се у дому, не у ресторанима
Носити скроман поклон, не ићи празних руку
Без преједања
Само чаша, две, ако пијете алкохол
Наш саговорник каже како код нас влада обичај да „треба ићи са неким поклоном у кућу“. Неки скроман прилог за породицу треба дати, колико ко може, јер ипак „не треба доћи празних руку“.
Гости обавезно треба да узму славско жито и парче славског колача. Све остало, породица треба да понуди „колико је у могућности“, каже Калезић.
У овој ситуацији се примењују различити обичаји код људи. Поставља се питање – да ли треба тада славити ако је породица у жалости?
Димитрије Калезић каже како ипак треба применити макар црквено обележавања славе. „Жито, колач у цркви обавезно, а људи уколико могу, да обележе у ужем кругу породице.“