Бивши председник Србије Борис Тадић опет се активирао уочи председничких избора. Уместо да ћути, Тадић се представља као некакав глас разума демократске опозиције.
Без обзира на то да ли је Тадић у праву или не када коментарише дешавања око председничких избора, његове речи не би требало схватати озбиљно јер је он индиректни креатор тренутне политичке атмосфере у Србији.
Тадић је данас изјавио да је лично спреман, ако не буде кандидат за председника Републике, да учини све да помогне ономе ко се буде супротставио Александру Вучићу или неком његовом кандидату.
– И ја, као потенцијални председнички кандидат, свих ових месеци разговарам с осталим кандидатима у потрази за оним који може да победи – рекао је Тадић и напоменуо да странке опозиције појединачно немају ресурсе нити људе за вођење изборне трке, док их заједно могу наћи.
Прво, откад је Тадић један од потенцијалних кандидата опозиције за председника државе? Видели смо током његове владавине колико је неспособан да контролише пљачкашке нагоне својих сарадника.
Србија је под његовом диригентском палицом у потпуности девастирана.
Из девастације изродили су се Александар Вучић и Томислав Николић.
Штета је што медији чешће не подсећају јавност на дипломатске депеше које је објавио Викиликс, а које доказују да је Српска напредна странка формирана у Тадићевом кабинету.
Подсетимо да је Викиликс објавио да је Мики Ракић имао задатак да популарише напредњаке као контру радикалима јер је за Србију наводно било боље да десница буде умеренија.
Та стратегија учинила је да радикали буду прихватљивији за шире народне масе.
Ако је Тадић већ желео вештачки себи да креира конструктивну опозицију, то није смео да чини са радикалима, већ са странкама које засигурно никада не би освојиле већину на изборима.
Радикали су одувек имали јако гласачко тело.
Трансформација радикала у прихватљиву опозицију била је вероватно најгора политичка одлука коју је Тадић могао да донесе.
Но, Тадић је и после губитка избора 2012. године наставио да доноси фаталне одлуке.
Тадић је уочи ванредних парламентарних избора 2014. године у договору са Александром Вучићем напрасно поцепао Демократску странку. Тада су демократе једва прешле цензус. Тренд се наставио и 2016. године.
Тадић је на априлске изборе изашао у коалицији са Чедомиром Јовановићем и Ненадом Чанком. Ту коалицију лично је креирао Александар Вучић.
Посебно је било комично посматрати лицемерног Тадића како се “бори” за уједињење демократске опозиције уочи априлских избора.
Тадић је у потпуности разбио опозицију 2014. године. Затим је као Вучићева подметачина 2016. године ту разбијену опозицију покушао да уједини.
Да будемо искрени, Демократска странка је после 2012. године заслужила да буде у потпуности разбијена, уништена и угашена. Та странка више нема апсолутно никакву политичку перспективу.
Такву атмосферу није креирао Вучића, већ Тадић и његови бивши сарадници. Девастирали су Србију, уништили сами своју странку после избора, ојачали Вучићеву моћ и затим му се прикључили.
Зашто Тадић данас уопште некоме дели савете?
Тадић је своје сараднике гледао како пљачкају Србију док су били на власти, креирао је Српску напредну странку и уништио сопствену странку.
Грађани Србије скупо су платили Тадићеве катастрофалне политичке одлуке. Доказао је да није способан да доноси мудре одлуке. Још се усуђује да тврди да је потенцијални председнички кандидат!
Хвала, али не хвала!
Извор: Телепромптер
