– Мислим да већи део српске јавности сматра да је Хрватска започела регионалну трку у наоружању, али је јасно и зашто српски званичници избегавају да говоре о Хрватској као претњи. „Српски одговор“ у овом случају стиже из Москве, и он је веома је важан за владајућу гарнитуру, посебно уочи предстојећих избора – сматра Крутиков.
Он напомиње да је трговина наоружањем и даље веома важан извор прихода за руски буџет, али да није и основни, и зато би скоро сваки споразум о испоруци руског наоружања требало сагледавати не само кроз економску призму, већ и кроз призму политике.
– Може се рећи да се после таквих споразума Русија у војном смислу враћа на Балкан, а немогуће је замислити да такав споразум буде склопљен између Русије и било које друге балканске земље. Србија је сада дефинитивно главни војни партнер Русије у региону – објашњава овај руски експерт.
Војни аналитичар Александар Радић каже да је за српско војно ваздухопловство посебно важно појачање од шест авиона МиГ 29.
– Они су овом тренутку неопходни, јер за четири авиона који су сада на аеродрому у Батајници истиче међуремонтни циклус – то је период унутар којег они могу да лете након последњег ремонта. У овом тренутку, МиГ 29 је спас за нашу војну авијацију – омогућиће е да се обезбеди дежурство у систему противваздушне одбране, што је мирнодопска обавеза која у авијацији постоји 24 сата дневно, седам дана у недељи. Дакле, није реч о достигнућу, није реч о скоку – у питању је спасавање српског војног ваздухопловства – каже Радић.
