Издвајамо Свет

ЗАСТРАШУЈУЋА ЛЕКЦИЈА: Ево како је стрељање Чаушескуа утицало на распад Југославије!(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)

Пре 27 година, тачније 22. децембра 1989. године председник Румуније Николаје Чаушеску је после побуне народа свргнут са власти.

Тог дана он је са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, најпре у његову резиденцију у Снагову, а одатле у Трговиште, где их је ухватила локална полиција и предала војсци. Три дана касније, 25. децембра, војни преки суд осудио их је на смрт по разним оптужбама, од нелегалног богаћења до геноцида. Пре него што су стрељани, Чаушеску је отпевао део “Интернационалне” и рекао да ће историја показати да је он био у праву. Његова супруга викала је присутнима да иду дођавола.

Њихов гроб, службено, не постоји. На гробници где су сахрањени стоје имена два генерала с датумом смрти који одговара датуму смрти брачног пара Чаушеску. Држава је одбила све захтеве породице да се посмртни остаци пренесу у неки маузолеј или цркву и да им се обележи гроб.

О паду Чаушескуа у то време извештавали су и медији тадашње СФР Југославије. Један такав текст објављен је 5. јануара 1990. године у магазину “Наши дани”, шест месеци након што је председник Румуније свргнут. Тај текст био је готово пророчки и најавио скори крвави распад Југославије. Ово је текст “Комунисти лете у небо” тада објављен у Нашим данима поводом револуције у Румунији, аутора Јусе Прела.

“Захваљујући Телевизији планета је гледала нешто несавкидашње, директан пренос грађанског рата или револуције, како хоћете, из Румуније. Према ономе што је долазило, из доскорашњег Чаушескуовог црвеног краљевства, хорор-филмови су смешни. Драма коју смо уживо пратили из Румуније надмашила је све до сада видено путем најмоћнијег медија.

А колико је Телевизија значајан фактор у савременим ратовима најбоље су осетили румунски револуционари који су пожурили да освоје букурештанску телевизијску станицу и да тамо сместе Комитет националног спаса. Румунски вод је, изгледа, подценио снагу медија и заборавио на правило, ко располаже информацијама има и власт у рукама. Чаушеску је сигурно румунске ствари држао у шакама, али, биће да је заборавио да гладни стомаци не подносе власт па макар она била комунистичка.

Заиста, било је фантастично гледати како се један идеологизовани систем, базиран на полицији, репресалијама, саопштењима, који је себи прорекао вечност, руши за само неколико дана. Жив човек се са правом пита: па шта су ти комунисти радили четрдесет година, да би им се комплетна религија скикнула за пар дана? Хлеб и остала толико помињана храна код анкетираних Румуна, биће да су главни узрок пада комунистицке идеологије.

И други фактор, битан за комплетан комунистички поредак је што су комунисти својим верницима, за разлику од других религија, обећали рај на земљи, Чаушеску, је уобичајену границу долазећег комунизма са 2.000-ите године, био померио на 2.010. па га то опет није одржало. Румуни су постали сити свега, само не хлеба и изашли су на улице. Те-ве камере су нам откриле земљу далеко другачију од оне коју је сликао Чаушеску. Румунија је изашла сиромашна, са комадом хлеба.

Отвориле су се гробнице препуне деце, отворио се ужас који је наслућиван у иностранству. Показало се да су сви диктатори исти, без обзира којом се идеологијом служе да би владали. Свеедно је мртвима да ли их је уништио комуниста Чаушеску, фашиста Хитлер или расиста Питер Бота. Свака власт која сама себе контролише и која је једини интерпретатор истине, односно која је изван јавне контроле, постаје изопачена. Исто тако, свака власт која је позиције освојила пушком страдаће од те исте пушке. Могу ли то већ једном да схвате владари Југославије?

Да ли можда чекају да им се деси нешто као у Румунији? Упорно одбијање комуниста да у једној изборној утакмици стално доказују, поверење маса, може их на крају баладе одвести тамо где су отишли Чаушеску и његова породица. Југословенски комунисти упорно се позивају на Устав и закон, што је смешно, јер они су урадили и Устав и закон, и тврде како је оснивање других партија протууставно и протузаконито.

И друга ствар, убише се наши невесели комунисти, тврдећи, како би те новоосноване партије постале националне. За то нам наводе и примере (Словеначки сељацки савез, Хрватска сељачка странка итд.). Како је то смешно, као да садашањи делови Савеза комуниста у свом називу не носе националне ознаке (Савез комуниста Словеније, Савез комуниста Србије) који се отворено залажу за националне интересе.

И једни и други у свом називу имају национално обележје, па је према томе неозбиљно кад комунисти тврде да би новоформиране партије постале националне. Наставе ли наши комунисти тврдоглаво чувати позиције неће их спасити и армија, ни полиција, ни ДБ, па чак ни властита партија, баш као што није спасила ни Чаушескуа.

Наставе ли комунисти и даље да чувају Тита као што су га до сада чували, ствари у земљи могу да се одиграју на далеко језивији начин. Уколико комунисти не дозволе истинску демократизацију Југославије, лако може да им се понови румунски телевизијски спектакл. Само што овај пут добри момци неће бити румунски народ, а лоши момци Чаушеску и припадници његовог клана, већ ће у тим улогама наступити домаћи живаљ. Замислите слику Југославије пре рецимо две, три године.

Видели сте како су у букурештански тв-студио Румуни привели Нику Чаушескуа. Како би, да се десила југословенска револуција, била привођена деца наших многобројних диктатора, који су се сада повукли у пензију. Пре тога су, наравно, бездушно пљачкали земљу у своју корист и у корист своје деце, и наравно, ма колико то они порицали, бездушно су терорисали народ, нарочито путем члана 133.Срећом по наше руководиоце, ми имамо колективна руководства, па се, за разлику од Румуна, гнев Југословена не може усмерити само на једну породицу, већ на разне Шпиљаке, Микулиће, Стамболће, Кардеље и да не дужимо, јер још ћускија вербалног деликта лебди над главом људи.

Кажемо срећа, јер кад се толика количина гнева распореди на више њих, онда и оштрица правде отупи. Ето, наши комунисти су бар у нечем били мудрији од свог “великог румунског пријатеља”, па су бес народа усмерили на колективизам. Хоће ли румунска револуција освестити преостале социјалистичке челника из вишегодишњег љуљања у чаури једнопартијског конзервативизма, или ће пак, да спасу, макар главе, дозволити слободе и вишестраначку демократију.

Гледајући и слушајуци комунистичке вође у нашој земљи, човек нема утисак да су они спремни да се демократским путем боре за позиције, јер, оно што је опијум за народ то је власт за политичаре. И, на крају, једина добра ствар за Југословене, што су бар на неколико дана у други план биле потиснуте невоље домаћег социјалистицког раја, док су гледали румунску револуцију, коју би, верујемо, Чаушеску, не трепнувши, назвао контрареволуцијом.”

Извор:Курир.рс