Даном сећања на жртве холокауста прилика је за подсећање на оне који су убијени како би се супротставили таквом злочину у будућности.
Али, у једној земљи, Јевреји ове године нису били присутни на свечаности у њихову част. Како наводи Смитсонијан, све агенције су писале да је хрватска јеврејска заједница бојкотовала Дан сећања на Холокауст у знак протеста због неуспеха хрватске владе у борби против данашњег нацизма.
За хрватске Јевреје „За дом спремни“ није само скуп три речи, већ слоган мржње који се чује све више како се неофашизам шири у Хрватској.
Не само да је плоча с усташким поздравом подстакла контроверзе око Јасеновца, него је и бивши хрватски председник Стјепан Месић, ухваћен како на видео снимку доводи у питање број жртава у логору.
Он се након објаве снимка извинио, али многи Хрвати не верују да су Хрвати сарађивали са нацистима и убили хиљаде Јевреја, већ инсистирају да су то учинили комунисти.
Месић се, додуше, извинио својевремено Јеврејима због улоге Хрватске у холокаусту, док први хрватски председник, након што је земља постала независна након распада Југославије, Фрањо Туђман, није то учинио.
Годину дана пре ступања на дужност, Туђман је објавио је књигу „Беспућа историјске стварности“ у којој се негира да се холокауст икада догодило.
Четврта председница Хрватске, Колинда Грабар Китановић, која је издала саопштење у којем проглашава усташки режим злочиначким, ухваћена је на фотографији у новембру како позира са заставом тог истог режима.
Други у Хрватској, попут судија и школских власти, радили су на сузбијању историје холокауста у Хрватској.
За све снажнију хрватску десницу, ревизионизам је прилика за проналажење јаких хероја и тријумфалне прошлости народа који је често био под ударом рата, геополитике и друштвених немира, али и прикривање историјских истина.
Сматра се да је убијено више од 30.000 Јевреја, заједно са готово целом ромском популацијом Хрватске и Босне и Херцеговине.
Иако су нацисти убили многе, већина је заклана од стране хрватских усташа, а само је 5.000 Јевреја преживело Други светски рат, а данас се процењује да их је 2.000 остало у Хрватској.
Остаје да се види хоће ли хрватски Јевреји бојкотовати и следеће године обележавање холокауста, односно хоће ли их наставак успона хрватске деснице поново на то натерати, закључује Смитсонијан и додаје да ће хрватска историја остати бојно поље за оне чије су породице десетковане у холокаусту, и оне који налазе политички корисним да то игноришу.