Издвајамо Србија

БРУКА И СРАМОТА! Срби из Крајине преживели „Олују“ а сад их усред Србије избацују на улицу!

Преживели смо „Олују“, а сад ћемо опет остати без домова. Очајни смо, овако углас причају чланови 54 избегличке породице које живе у Дипосовим становима на Бановом брду.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Републичка дирекција за имовину је некретнине у којима они живе већ 25 година ставила на продају, а тек пре седам дана их је обавестила о томе. Ако желе да откупе станове величине између 50 и 70 квадрата, чија је цена од 70.000 до 85.000 евра, до 10. јануара морају да уплате 10 одсто цене. Али то је само почетак.

– Станови се продају на лицитацији. Ако наша понуда прође и сакупимо од 7.000 до 8.500 евра по стану, у наредних 15 дана морамо да отплатимо остатак новца, преко 75.000 евра. У случају да не скупимо укупну суму, пропада нам депозит – каже Предраг В., један од 200 избеглица, који живи у Улици Пере Тодоровића 34 од своје десете године.

У истом комплексу живе бројне избегличке породице које су углавном дошле из Хрватске и Босне и Херцеговине током деведесетих. Све ове године они су плаћали закуп, последњих година око 150 евра месечно. Како нам је Предраг рекао, до сада је на рачун Дипоса само од изнајмљивања стана у којем он живи легло око 50.000 евра. То им се, међутим, како сада ствари стоје, неће урачунати у купопродајну цену.

Важно је напоменути да је већина станова у јако лошем стању, кроз прозоре прокишњава, инсталације су лоше, централно грејање скоро да и не ради, столарија стара и трула, лифтови често у квару…

Оно што је посебно зачудило све, је то да је цена коју је Републичка дирекција за имовину одредила, готово тржишна. Цена квадратног метра у старој и пропалој згради у улици Пере Тодоровића 34 је идентична као и за новоградњу.

– Ми живимо овде четврт века. Дошли смо из Книна, Сплита, Петриње. Овде је много породица са децом, самохраних мајки чији су мужеви изгинули на ратишту деведесетих. Има и стараца и тешко покретних људи. Ми са разлогом тражимо да нам дају било какву олакшицу. Сами смо одржавали зграду, улагали новац и нико нам није помагао. Не тражимо да нам поклоне станове, али заслужујемо да имамо другачији третман – прича Перо Б. који живи у истој згради.

Станаре у овом насељу оглас Републичке дирекције за имовину оставио је затечене. Да ће станови у којима живе дуже од две деценије отићи на добош, сазнали су из новина.

– Причали су нам да ако се ти станови икада буду продавали, да ћемо имати првенство откупа. Међутим, обавестили су нас три дана пред Нову годину, током празника, када ништа не ради. Како сада да сакупимо новац у тако кратком року? Преживели смо и „Олују“ и рат. Ово је, међутим, горе од „Олује“. Ово је прогон! – огорчен је Перо.

 

Извор: Блиц