Србија

Харадинај се терети за 63 убиства, али ће за њих тешко одговарати из једног разлога

Рамуш Харадинај (49), за кога су и многи Албанци сведочили да је ратни злочинац, вероватно се неће суочити са оптужбама ни после хапшења у Француској.
За положај Харадинаја, кога српско Тужилаштво за ратне злочине терети за 63 убиства, неће бити пресудни правни разлози већ политички. Харадинају осим ослобађајуће пресуде у Хашком трибуналу помажу и оптужнице и кривичне пријаве које су српско тужилаштво и полиција подизали против њега у време владавине Слободана Милошевића.

Наиме, те оптужнице и пријаве подизане су по аутоматизму, без довољно доказа, па Харадинај може да тврди да је политички прогоњен. Овом команданту ОВК за област Дукађини (Метохија) помаже и то што су нестали прислушкивани разговори вођа ОВК које је имао ДБ Србије.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

– Прегледао сам сву документацију коју је држава Србија послала Хашком трибуналу, али није било прислушкиваних разговора који су били у ДБ. Такође многа друга документа нису достављена. Не знам где је све то нестало – каже за “Блиц” Зоран Стијовић, некадашњи припадник ДБ, који је сведочио у хашком поступку против Харадинаја и његових помоћника Идриза Баљаја и Лахија Брахимаја.

Он наводи да је проблем и што се у Белој књизи, о албанском тероризму коју је БИА 2003. презентовала, наводи да до октобра 1998. ОВК није имао команду. Стијовић напомиње да то није тачно, а да Харадинају пружа алиби за командну одговорност.

Аналитичар др Душан Јањић каже да су потернице које су дизане у време Милошевића одбијане широм Европе.

– Суд у Француској ће да расправља да ли су наше оптужнице политички мотивисане. Постоји генерална сумња у оптужнице из Србије, а у Француској не постоји јак албански лоби. Не знам шта треба да се деси да наша Влада почне да ради свој посао. Мора да се прекине са политичком злоупотребом и стандардима Милошевићевог правосуђа – каже Јањић.

Харадинај је по потерници из Србије ухапшен и у Словенији 17. јуна 2015, али је пуштен исте вечери са забраном напуштања те државе док суд не донесе коначну одлуку. Касније је ослобођен. Хашки трибунал је 4. марта 2005. против Харадинаја, који је у то време био премијер, подигао оптужницу са 37 тачака, због злочина против човечности, али је у притвору у Схевенингену био кратко у два наврата. Харадинај се коначно у новембру 2012. вратио у Приштину пошто га је Хашки суд по други пут ослободио свих тачака оптужнице.

Он је у својој књизи, која га доста оптужује, написао да се ОВК прикључио 1994. Српске службе његов први оружни сукоб региструју 24. марта 1998, када је са сарадницима пуцао на српске полицајце код Дренице.

Бивша главна хашка тужитељка Карла дел Понте оштро је у својој књизи „Лов“ критиковала Унмик на Косову, означивши их као главне кривце за неуспех суђења против Харадинаја. Она је навела да сведоци Тужилаштва, чији би искази били против Харадинаја, нису имали адекватну заштиту и да им је константно прећено. Кључни сведоци против Харадинаја, углавном Албанци у поступку у Хагу били су убијени, а те податке је 2011. изнео тадашњи српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.

– Нисам оптимиста да ће Харадинај бити изручен Србији. Мислим да ће пресудити политика – каже Вукчевић.

Клао и силовао
Албанка Љ. К. (51), чије сведочење има српско тужилаштво, испричала је да је маја 1998. отета са групом Албанки и Ромкиња и одведена у логор на планини Јуник, близу границе са Албанијом. Она је видела два измасакрирана српска полицајца, везана за дрво. Полицајци су, како је Љ. К. касније сазнала, отети у заседи код места Раставица.

– Све жене су виделе као су им били одсечени делови тела и извађене очи, а у ране им је стављана со. Полицајци су још били живи и због страшних болова су јаукали. Харадинај је тада пришао полицајцима са укљученом, заплењеном моторолом српске полиције. Извадио је нож и заклао их… Харадинај ме је силовао и секао ножем којим је убио полицајце – сведочила је Љ. К.

Убили дете и жену
Албанац с Косова, кога је српско тужилаштво саслушало 2008, говорио је о злочинима Харадинаја, кога је лично познавао. Он је описао како га је група Харадинајевих људи мучила 1998. јер им је неко јавио да сарађује са Србима. Он је тај случај хтео да пријави српској полицији у Ђаковици, али су га полицајци избацили из станице.

– У кући су били два моја брата, супруга, петогодишњи син и ја. Они су упали маскирани. Сигуран сам да су то били они, јер знам Харадинајев глас. Један брат се сакрио у бунар, а ми смо остали у кући. Жену и петогодишњег сина су ми извели напоље, а нас су задржали у кући. Чуо сам рафале… Касније сам изашао напоље и затекао их мртве. Мој син је у грло и стомак имао забодене ножеве. Из грла му је текла крв. То никад не могу да заборавим – описује овај сведок.

Извор: Blic.rs