Књига “Хитлер’с Табле Талк” издата је још педесетих година, а 2000. доживела је реиздање. То је збирка монолога Адолфа Хитлера и разговора које је водио са блиским сарадницима у периоду од 1941. до 1944. године.
Све његове речи забележили су Хајнрих Хајм, Хенри Пикер и Мартин Борман. Хитлер је говорио о религији, филозофији, политици и бројним другим темама.
Међу осталим, на неколико места спомиње Хрвате у контексту који за њих није посебно ласкав. Иако никада није био на хрватској обали, каже како је ова држава сјајна туристичка дестинација.
“Када би Хрвати били део Рајха, као изврсни војници немачког Фирера чували би мочварна подручја. Како било, не би се према њима требало понашати онако како то сада чини Италија. Хрвати су јако поносан народ и требало би их заклетвом верности везати директно уз Фирера. У том случају могли бисмо се на њих потпуно ослонити. Рецимо, када испред мене стоји Кватерник (оп.а. Славко Кватерник, усташки идеолог), у њему видим све оно што Хрвати јесу – чврст у пријатељству, а његова реч обавезује заувек”, рекао је Хитлер у једном од својих говора.
Ипак, историјске околности показују како је Хрватска за њега била извор за пљачку и бесплатну радну снагу.
„Сваки тридесети човек ишао је у Немачку на присилни рад, а многи се нису вратили. Реч је о више од 200.000 људи из Хрватске и са подручја БиХ. Надаље, из НДХ су нацисти експлоатисали пољопривредне производе и руду. Уопштено, Хитлер је на НДХ гледао као на колонију“, објаснио је једном за Еxпресс историчар проф. др. Иво Голдштајн.
Његов колега Твртко Јаковина у једном од старијих издања Еxпресса појаснио како је Хитлерово мишљење варирало и био је склон онима који су му били савезници, иако је имао лоше мишљење о Словенима.
“Мађарима се лакше управља него Румунима. Каква штета да уместо Румуна не можемо поставити Хрвате”, сањарио је Велики Вођа о покорности других народа.
“Говорећи опет о Хрватима, привлачна ми је идеја, гледано са етничког становишта, да их треба германизовати. Са политичког гледишта ипак та идеја није остварива”, објашњава Хитлер.
У НДХ немачки држављани били су у битно бољој позицији од осталог ненемачког становништва. „Они су имали кључну, привилеговану улогу па нису морали да плаћају порез, нису морали ићи у војску, а чак су избегавали и затворске казне ако су морали да оду на одслужење због криминала“, објаснио је Голдштајн.
Из свега тога јасно је видљиво да упркос појединим речима похвале, кажу историчари, Хитлер Хрвате гледа само као оруђе у стварању нове Европе, а никако као равноправне.
„Тако, кад је говорио о стратегији, тврдио је да у овом тренутку у југоисточној Европи постоје ‘дрецкстаатен’ или говнарске државице (мислећи притом на Мађарску, НДХ, итд.), али ће се тај систем после рата и победе Немачке, темељно преуредити“, сматрао је Голдштајн.
У својим разговорима Хитлер спомиње и идеју о готском пореклу Хрвата. “Хрвати су врло упорни у жељи да их не сматрамо Словенима. Они тврде да су потомци Гота. То што говоре словенским језиком за њих је само случајност”, наставља Фирер.
Готска теорија сматра Хрвате словенизираним Готима. „Али усташке власти у НДХ толико су хтеле да се додворе нацистичком господару, да су извукли ту теорију и поставили је као службену у том периоду. Ни тада та идеја није имала пуно поборника, а након рата је била мета критика, па чак и исмејавања“, објаснио је пре пар година Јаковина.
Историчари се слажу како неке Хитлерове изјаве, извађене из контекста, можда делују ласкаво, али на крају је јасно да му НДХ није била близу мисли ни близу срца, јер се у том периоду бавио пуно већим проблемима освајања евопског тла.
Извор:Еxпресс.хр
