Издвајамо Србија

КОМАНДАНТЕ, КРОЗ ВАТРУ И ВОДУ ИШАО СИ УВЕК ПРВИ: Помен мајору Горану Борисављевићу

Горан Борисављевић (40), мајор полиције, преминуо је од тешке болести, али је остао у сећању као вођа доброг и храброг срца, колеге помажу његовој породици

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

БЕОГРАД – „Кроз ватру и воду ишао си први, корачасмо за тобом уздигнута чела, данас кад ти тело предајемо земљи, искрено те жали јединица цела.“

Овако почиње песма посвећена преминулом мајору полиције Горану Борисављевићу (40), командиру Треће јединице одреда Жандармерије у Београду, који је изгубио битку с подмуклом болешћу пре четири месеца. Дирнут причом о Борисављевићу која кружи у редовима Жандармерије, Курир је посетио његову породицу.

Отплаћују кредит

Ко је био Борисављевић, сведочи податак да су колеге с којима је радио, у знак захвалности за све што је он урадио за њих, оформиле фонд из кога ће отплатити његов кредит за кућу.
– Нисмо желели да се његова породица поред таквог губитка брине и о кредиту, а питање је и да ли би уопште икада могли да га исплате. Уосталом, и он би то урадио за сваког од нас. Борисављевић је у Жандармерији био од њеног оснивања, ове године је оболео од рака… Два месеца се борио, али је на крају изгубио битку – прича Иван Цаковић, командир Треће јединице Жандармерије.

За Борисављевића каже да је изнад свега волео Србију и породицу, као и да је био строг, али праведан.
– У сваком од нас знао је да пробуди оно најбоље и на тај начин извуче максимум. Кажњавао је, али је казне заједно одрађивао с кажњенима. Тражио је рад, ред и дисциплину, али је сам давао пример. Био је вођа у правом смислу те речи… Увек у првим редовима, није нам дао да поклекнемо – рекао је Цаковић, борећи се да не пусти ону најтежу, војничку сузу.

Хвала колегама

– Горан се доказао на свим пољима, али највише као човек. Био је посвећен, исконски истрајан. Имао је 20 година службе и ниједан дан боловања. Буквално смо га отерали на боловање кад је оболео. Био је ведрог духа, није пао у депресију чак ни онда кад је знао да је тешко болестан. Убеђивао ме је да ће победити, то је био први пут да није испунио обећање. Остаће у нашим срцима као вођа доброг и храброг срца – закључује Цаковић.

Иза Борисављевића остала је супруга Лела, синови Милош (17) и Страхиња (14).
– Били су стално уз нас и мало је да им ја и моја деца кажемо хвала. Горан је волео свој посао,волео је униформу. Бавио се спортом, те су нам и синови у фудбалу, млађи га игра, а старији Милош полаже за судију. Тешко нам је без њега, кад је њему било тешко, изговарао је три речи: „Јак, јачи, најјачи“ – рекла је уплаканих очију несрећна Лела.

Горанов брат
УМЕО ЈЕ ДА ПОВЕДЕ ЉУДЕ

Горан Борисављевић има старијег брата Драгана, који је такође у Жандармерији. Док смо разговарали с њим, стекли смо утисак да је њему заправо Горан, иако је био млађи брат, био узор.
– Горан је био створен да буде војник и вођа. Знао је да поведе људе и да из њих извуче најбоље. Дивио сам се његовој љубави према послу и жељи да напредује, умећу да изнађе решење за сваки проблем – казао је Драган борећи се свом снагом да не заплаче за братом.

„Штарк“ и „Адрија медија“
ПОКЛОНИ ЗА ПОРОДИЦУ

Идеја да пишемо о Борисављевићу највише је обрадовала његову породицу. Почетком септембра изгубили су главу породице, оца, друга и пријатеља. Пакетићима које смо добили од пријатеља из „Штарка“ на тренутак смо успели да им измамимо осмех на лице. Ништа мање није се обрадовала ни Борисављевићева супруга, којој смо поклонили наше последње бројеве многобројних часописа из „Адрија медије“, међу којима су били Стори, Сенса, Лиса, Ел…

Извор:Јелена Рафаиловић Курир