Амерички законодавци поднели Конгресу предлог закона о забрани извођења првог нуклеарног напада. Конгресмени би да преузму овлашћења од председника. Прст на “обарачу”засад држи само он
Недуго пошто је “брифован” у вези са процедурама за могуће активирање америчког нуклеарног арсенала, предлог новог америчког председника Доналда Трампа да се размотри питање могућег почетка атомског напада против терориста упалио је аларм за узбуну у Вашингтону. Иако је Трамп потом, на дан полагања заклетве, рекао да је преузимање шифара за нуклеарни напад за њега био “тренутак отрежњења”, Конгрес није дуго чекао да пређе у “напад”. Амерички сенатор, демократа Едвард Марки и конгресмен Тед Лу поднели су одмах Конгресу Закон о забрани извођења првог нуклеарног удара без објављивања рата од стране Конгреса:
– Ни председнику Трампу, ни било ком другом председнику не треба да буде дозвољено да искористи нуклеарно оружје, осим као одговор на нуклеарни удар – сматра Марки.
Закон је, међутим, још далеко од усвајања, и још даље од председничког потписа, а у међувремену, важи онај по коме шеф Беле куће једини има право да активира више од 7.000 америчких нуклеарних глава. Јер, у време када се развијало нуклеарно оружје, чак и после његове прве употребе у Хирошими и Нагасакију, августа 1945. (по одлуци председника Харија Трумана, Американце је мање бринуо председник “кратког фитиља” него генерал, хитар на нуклеарном “обарачу”. Председник је тај који би требало да контролише Пентагон, закључили су у Вашингтону.
Како се атомско оружје развијало, а односи САД и тадашњег СССР-а све више “таласали”, тако су кориговане и процедуре за његову употребу. Стигло се дотле да, иако “обарач” и даље лежи у руци председника, шеф Беле куће није тај који буквално “притиска” атомско дугме. Узгред, “нуклеарно дугме” уопште и не постоји!
Систем је, заправо, знатно сложенији и подразумева комплексне командне и контролне, како бирократске, тако и техничке процедуре пре него што амерички пројектили са земље, мора и ваздуха могу да буду активирани. Ланац команде захтева да председник секретару за одбрану даје налог да изведе напад. Шеф Пентагона онда наредбу преноси војсци.
Већина детаља о томе како се нуклеарни рат практично покреће носи ознаку “тајна”. Познато је, међутим, да једна поверљива особа увек прати председника са великим кофером, заправо чешће са два, популарно названа “нуклеарни фудбал”. Кофери садрже податке о могућностима нуклеарног напада, начинима да председник верификује идентитет, ауторизује наредбу и комуницира са војском о њеном спровођењу.
Подразумева се да су официри дуж целог командног ланца тренирани да брзо делују по сваком наређењу које стиже од надређеног.
Доласком Доналда Трампа на место главнокомандујућег страсти око нуклеарног наоружања поново су се узбуркале. Председник који је обећао да ће срушити многе баријере и већ прве недеље у Белој кући узбуркао устаљене вашингтонске воде, забринуо је и законодавце на Капитол хилу. Стога су одлучили да покушају да ограниче председника да не предузима исхитрене одлуке, посебно нуклеарне.
Историја пак бележи да су слични покушаји постојали и седамдесетих година прошлог века, па се из тога ништа није изродило. Онда је деценију касније председник Федерације америчких научника предложио да Конгрес усвоји закон којим би се председник ограничио у могућности употребе атомског оружја.
– Идеја је била прилично једноставна: све док друга страна у сукобу не употреби нуклеарно оружје, председник не би смео да нареди први атомски удар без одобрења Конгреса. То не би елиминисало могућност америчког првог удара, али би одговорност за извођење била шира – наводи дневник “Вашингтон пост”.
И ова иницијатива завршена је без резултата, јер установљено да је Конгрес често пристраснији од председника, па би се процедура само непотребно продужила. Закључило се тада да најбољу брану од непромишљености представљају – избори. Веровало се да би “хировити” председник тешко могао да уђе у Белу кућу. Сада, када је у Овални кабинет ступио човек који у борби против терориста не искључује ни атоме, дебата о притиску само једног прста на “атомски обарач” поново је оживела.
Извор: Dubravka Savić (Novosti.rs)
