Када су нашег јаловог министра културе, којег народ из милоште зове бодљикаво прасе, својевремено питали да ли је спојиво да, као директор Београдске филхармоније буде, истовремено, и члан жирија једног од низа такмичења певача, он је одговорио: „Па, нисам се још увек ослободио оне малограђанске потребе да морам да једем…“.
Био би то довитљив одговор да га је дао неки глумац који је заборавио када је последњи пут примио плату или хонорар, или када је последњи пут имао неки посао. Али када то као алиби изговори директор Београдске филхармоније, чија је плата била, засигурно редовна и, засигурно, висока и пристојна, онда је то јавни харакири сопственог достојанства, културе као друштвене области, морала, професије…
Данас смо сведоци и како је један, некада врсни новинар и главни уредник угледног часописа „Дуга“, зарад „малограђанске потребе за јелом“, својим примером срозао новинарство на ниво куће црвених фењера илити харема „старлета“, у коме је он главни евнух.
Реч је о, погађате, Миломиру Марићу! Запослен је у ТВ-Хаппy и имао је и има две ауторске, гледане емисије „Голи живот“ и „Ћирилица“ са, засигурно, пристојном платом.
Није важно ко је осмислио нову емисију „Парови“ којој би по садржају, учесницима, дешавањима… висе приличио назив „Кварови’, важно је да је њен главни уредник-сводник – Миломир Марић.
Новинар, који је пропутовао Свет, имао сусрете, интервјуе, заједничке вечере са многим светским значајним личностима из света политике, филма, спорта, криминала…аутор чувене књиге „Деца комунизма“ и других, ево га под насловима: „Маца трљала рибицу..“ „Змај вадио свој полни орган“, овај је синоћ ј.бао ону, она је синоћ лизала ону. Гост му буде и „угледни“ продуцент порно филмова, а учесница „Кварова“ – порно „глумица“.
Па, да ли је смисао живота у пуном стомаку или препуном стомаку. Биолошки је потреба, а не смисао живота да је човеку пун стомак, али газећи по својој професији, по својој части, достојанству зарад препуног стомака, није ништа друго него проституција духа!
Новинарство је у незапамћеној кризи. Многи новинари су гладни, а да би се прехранили морају да раде, пишу оно што се од њих тражи, или очекује. Њих треба разумети!
Али једног Миломира Марића, који је имао такав посао да је од две ауторске емисије на телевизији са националном фреквенцијом, могао солидно-нормално да живи, а пристао је да духовно, културолошки, морално уназађује сопствени народ и оне часне новинаре, срозавајући новинарство на силиконе, порнографију, насиље, простаклук.., треба ставити на стуб срама и избрисати га за свагда са списка новинара.
Извор: Живан Хараван, Васељенска
