Влада Виктора Орбана оптужује невладине организације које финансира Џорџ Сорош да покушавају да нелегитимно утичу на политички живот у Мађарској. Како невладине организације намеравају да на то одговоре?
Џорџ Сорош, амерички милијардер мађарског порекла, некада је у Мађарској слављен као ослободилац. Финансирао је штампање опозиционих самиздат-публикација, а затим у Будимпешти основао Централноевропски универзитет. Главни град Мађарске тако је постао регионални центар његовог либералног Фонда за отворено друштво који је, само у тој земљи, финансирао више од 60 невладиних организација.
Али како визија илибералне демократије мађарског премијера Виктора Орбана прети да се глобално прошири, тако и Сорош (86) у Мађарској постаје персона нон грата, а његово „отвореном друштво“ нашло се на удару. Средином јануара, посланици Орбановог Фидеса предложили су да три невладине организације које финансира Сорош – Хелсиншки комитет за људска права, Мађарска унија за грађанске слободе (ТАСЗ) и Транспаренси интернешенал – буду „угашене“. О том законском акту требало би да се расправља на пролеће.
Са службеницима Фонда за отворено друштво, сусрели смо се у једном кафеу у Будимпешти. Пре разговора, убацили су мобилне телефоне у црну, тзв. Фарадејеву торбу која спречава прислушкивање тако што блокира електромагнетне сигнале. Разговарали смо о могућем утицају председника САД Доналда Трампа на Орбанову политику према невладиним организацијама, о успеху кампање против Сороша који иначе подржава идеју да и Мађарска прими избеглице, као и о могућности да се Фонд за отворено друштво релоцира у неку гостољубивију земљу. Дан после нашег разговора, прес-служба Фонда за отворено друштво ставила је вето на објављивање тог интервјуа.
Остало нам је да пренесемо изјаву америчког амбасадора у Мађарској Колина Бела – Обаминог службеника – који је за интернет портал Индеx.ху нагласио да је Сорош урадио за Мађарску „много значајних ствари“: подршка ромској заједници, стипендирање „талентованих Мађара“ и сл.
Иначе, неколико утицајних политичара Фидеса, укључујући и самог Орбана, били су некада корисници тих стипендија.
Џорџ Сорош је постао непожељан за мађарску владу
Утицај страних влада
Марта Пардави, копредседница Хелсиншког комитета чији годишњи буџет од око милион и по евра 30 одсто финансира Сорош, каже за ДW да су о свему томе за сада чули само у медијима. „Ту постоје две идеје – прво, објављивање података о приватној имовини лидера невладиних организација и друго, на удару су оне организације које у великом делу финансирају стране владе“, објашњава Пардавијева.
Орбан одавно указује на то да се стране владе мешају у унутрашње ствари Мађарске. Премијер је тако недавно изјавио да службеници администрације Барака Обаме користе „најгрубље методе ометања“.
Са друге стране, Орбан је у недељи уочи референдума у Великој Британији у листу „Дејли мејл“ на целој једној страни објавио плаћени оглас у коме позива на останак у ЕУ, али за портпарола владе у Будимпешти Золтана Ковача у том случају не може бити речи о мешању стране владе у унутрашње послове Британије. „То је било само мишљење, а не конкретан утицај, јер ми не покушавамо да остваримо утицај на политичаре или цивилно друштво“, рекао је Ковач за ДW и додао: „То је био јасан и одговоран потез“.
Орбан, иначе први лидер који је подржао Трампову кандидатуру, задовољан је што је његов претходник напустио Белу кућу. Званична Будимпешта још увек памти шта је Обама рекао 2014. о положају невладиних организација у Мађарској. „Увођење стално нових прописа угрожава цивилно друштво од Мађарске до Египта“, рекао је Обама у свом говору на једној добротворној приредби. У ери Трампа, каже Ковач, биће повучена граница између „изабраних политичара“ и оних цивилних организација које „врше утицај на политику на нелегитиман и незаконит начин. Притом не морате да мислите на Турску или Русију – мислите на САД“, додао је портпарол мађарске владе.
Иначе и Золтан Ковач био је некада стипендиста Сороша док је студирао на Централноевропском универзитету.
Наоружани транспаретношћу
Док су били у опозицији, чланови Фидеса редовно су учествовали у акцијама које је организовало цивилно друштво. Године 2009. је тако данашњи министар за људске ресурсе (за здравство, омладину, социјалну политику, образовање, културу и спорт, прим. ур.) Золтан Балог, протестовао у парламенту због наводног „кршења људских права на државном нивоу и политике двоструких стандарда“. Две године пре тога, био је један од оснивача невладине организације „Круг слободе“. Штавише, Фидес се редовно позивао на извештаје Транспаренси интернешенала и чак тражио да се Мађарској унији за грађанске слободе и Хелсиншком комитету доделе државне награде.
За ту странку су тада, подсећа Пардавијева, „наше критичке примедбе биле непристрасне и засноване на чињеницама.“
„Пре десет година све је било другачије“, одговара Ковач. „Хелсиншки комитет је покушавао да ради на волонтерској бази, у корист друштва и на локалном нивоу. У последњих шест година уочавамо да се они ангажују у политици, и то је проблем.“
И Виктор Орбан је својевремено имао користи од донација Сороша
Хелсиншки комитет за људска права једна је од 62 невладине организације које финансира Норвешка, а које су се нашле на мети Орбанове владе. Међутим, и након спроведених рација и дуготрајне ревизије пословања, нису пронађене никакве нерегуларности.
У међувремено, многе од тих невладиних организација формирале су незваничну алијансу под именом „Цолоп“ која је донела документ на 64 стране, а у коме се позива на већу транспарентност. Марта Пардави из Хелсиншког комитета каже да су власти одлучиле да тај документ игноришу.
Још једна невладина организација која би могла да се нађе на удару владе, јесте и интернет-портал „Атлатсзо“ који се бави истраживачким новинарством. Њен главни и одговорни уредник Тамаш Бодоки каже за ДW да ће се они, уколико се суоче са нападом, „бранити, али и нападати противнике. Ако захтевају транспарентност, да почнемо онда са новцем од пореза – погураћемо ту револуционарну идеју.“
Бодоки додаје: „Ми смо већ транспарентни и објављујемо изборе наших прихода.“
„Они имају велики број невладиних организација које 100 одсто финансира влада. Ми смо много транспарентнији од тих ’владиних организација’. Ако они поново хоће рат, ми морамо против њих да искористимо њихове аргументе. Моје колеге и ја саставићемо списак владиних организација и објавити га.“
Пардавијева каже да ће морати да се сачека до усвајања закона о невладиним организацијама, па да се тек тада види да ли је он у складу са регулативом Европске уније или „постоји дискриминација када је реч о донацијама“.
Извор: DW.COM
