Србија

ПЕТ ГОРУЋИХ ТЕМА Ово су главне тачке у преговорима Београда и Приштине, али немају сви ИСТЕ ПРИОРИТЕТЕ

Иако Бриселски споразум тачно прописује теме о којима Београд и Приштина треба да разговарају, у реалности обе обе стране имају своје, мало другачије приоритете, које желе да прогурају и ставе на сто.
Међутим, концепт споразума је такав да се разговара само о ономе са чим су се обе стране, и Београд и Приштина, сложиле.

Још 2013. године договорено је 15 тачака о којима ће се разговарати, и одакле су касније сви остали, технички споразуми произилазили. Брисел је гарант спровођења споразума и његове имплементације, односно свега што је договорено и потписано.

Међутим, у реалности је таква ситуација да је од потписивања овог документа до данас прошло више од три године, а да добар део није ни договорен, а још мање почео да се спроводи.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

1. ЗСО годинама на чекању

Пример за то је Заједница српских општина (ЗСО) која чини чак шест од 16 тачака овог документа.Она је и главни камен спотицања између две стране, па се у последње време говори о томе да ако Приштина не испуни своје обавезе и започне њено формирање, Србија би то самоиницијативно могла да уради.

Суштина је да ЗСО има овлашћења и може да брине и прати економски развој, образовање, здравство и друге области живота срединама у којима живе Срби на КиМ. ЗСО би требало да има представничку улогу и при централној власти.

2. Слобода кретања само на папиру

Друга, важна ствар око које владају трзавице и препуцавања је слобода кретања. Проблем су регистарске таблице, које се на уласку и изласку са КиМ прелепљују белом налепницом. Србија се обавезала и да ће преко моста у Митровици саобраћај и кретање функционисати нормално, што до сада није био случај.

Једна од важних ствари је и уклањање Парка мира на овом мосту, и према договору, овог месеца би требало да се створе услови за слободно кретање између јужног (албанског) и северног (српског) дела града. У реалности, мало је вероватно да ће се ово и догодити до краја месеца.

3. Правосуђе тапка у месту

Ништа мање важна ствар је и област правосуђа, у оквиру које би запослени у овој области требало да се интегришу у косовски систем, а предвиђенио је и да се донесе посебан пропис у погледу српских судских институција на Косову, по српском Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

4. Енергетика на нултој тачки

Када је у питању енергетика, већих помака за сада нема. Договор је да би Србија требало да се ангажује у нормализацији односа између Оператора преносног система Косова (КОСТТ) и српског предузећа за пренос електричне енергије (Електромрежа Србије, ЕМС), укључујући и потписивање споразума о интерконекцији, као и подржавањем чланства КОСТТ-а у европским организацијама.

На Србији је и решавање питања управе електране “Газиводе/Ујмани”, које је именовала. Међутим, велика је бојазан шта ће се догодити када на ред дођу “Газиводе”, с обзиром на то како се одвијала читава прича око “Трепче” крајем прошле године.

5. Телекомуникације – следи имплементација

Иако је договор о телекомуникацијама постигнут, следи његова имплементација и примена, што је тежи део посла. У вези са тим тек предстоји постављање базних станица МТС на КиМ, а није завршено ни уписивања непокретности у катастар.

Осим ових тема које, хтели не хтели, представници Београда и Приштине кад-тад морају да ставе на дневни ред, има и оних које обе стране заговарају, невезано од договора са Бриселом.

Срби о имовини и безбедности

Када је у питању Београд, имовина је, између осталог, његова “рак рана”. Став Београда је да се овај проблем не може решавати ад хоц, већ да треба пронаћи решења прихватљива и једној и другој страни. Имовина нису само “Трепча” и “Газиводе”, већ и све остало што је у друштвеном и државном власништву а припада Србији, али и Српској православној цркви.

Тема на којој Србија инсистира је и безбедност и повратак Срба, што оних који живе на КиМ, али и око 240.000 оних који су се раселили. Заштита културне и духовне баштине на КиМ је такође важна ствар коју Србија често спомиње и ставља на сто.

Албанци о статусу

Статус КиМ је тема свих тема за приштинску страну, и они се својски труде да добију што је могуће већи суверенитет под управом ЕУ. Иако је Бриселски дијалог статусно неутралан, они на све начине покушавају да потврде независност и државност КиМ.

Оно очему често говоре, што се могло видети од почетка ове године на примеру Рамуша Харадинаја, је укидање, како називају “политичких потерница”. Важна ствар за приштинску страну је и демаркација границе са Србијиом, односно њихова жеља да се јасно дефинишу граница између, како косовски званичници то наводе, две државе.
Извор: Blic.rs