Још 2013. године договорено је 15 тачака о којима ће се разговарати, и одакле су касније сви остали, технички споразуми произилазили. Брисел је гарант спровођења споразума и његове имплементације, односно свега што је договорено и потписано.
1. ЗСО годинама на чекању
Пример за то је Заједница српских општина (ЗСО) која чини чак шест од 16 тачака овог документа.Она је и главни камен спотицања између две стране, па се у последње време говори о томе да ако Приштина не испуни своје обавезе и започне њено формирање, Србија би то самоиницијативно могла да уради.
Суштина је да ЗСО има овлашћења и може да брине и прати економски развој, образовање, здравство и друге области живота срединама у којима живе Срби на КиМ. ЗСО би требало да има представничку улогу и при централној власти.
2. Слобода кретања само на папиру
Друга, важна ствар око које владају трзавице и препуцавања је слобода кретања. Проблем су регистарске таблице, које се на уласку и изласку са КиМ прелепљују белом налепницом. Србија се обавезала и да ће преко моста у Митровици саобраћај и кретање функционисати нормално, што до сада није био случај.
3. Правосуђе тапка у месту
Ништа мање важна ствар је и област правосуђа, у оквиру које би запослени у овој области требало да се интегришу у косовски систем, а предвиђенио је и да се донесе посебан пропис у погледу српских судских институција на Косову, по српском Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.
4. Енергетика на нултој тачки
Када је у питању енергетика, већих помака за сада нема. Договор је да би Србија требало да се ангажује у нормализацији односа између Оператора преносног система Косова (КОСТТ) и српског предузећа за пренос електричне енергије (Електромрежа Србије, ЕМС), укључујући и потписивање споразума о интерконекцији, као и подржавањем чланства КОСТТ-а у европским организацијама.
5. Телекомуникације – следи имплементација
Иако је договор о телекомуникацијама постигнут, следи његова имплементација и примена, што је тежи део посла. У вези са тим тек предстоји постављање базних станица МТС на КиМ, а није завршено ни уписивања непокретности у катастар.
Срби о имовини и безбедности
Када је у питању Београд, имовина је, између осталог, његова “рак рана”. Став Београда је да се овај проблем не може решавати ад хоц, већ да треба пронаћи решења прихватљива и једној и другој страни. Имовина нису само “Трепча” и “Газиводе”, већ и све остало што је у друштвеном и државном власништву а припада Србији, али и Српској православној цркви.
Албанци о статусу
Статус КиМ је тема свих тема за приштинску страну, и они се својски труде да добију што је могуће већи суверенитет под управом ЕУ. Иако је Бриселски дијалог статусно неутралан, они на све начине покушавају да потврде независност и државност КиМ.