Србија

ПЕТ ГОРУЋИХ ТЕМА Ово су главне тачке у преговорима Београда и Приштине, али немају сви ИСТЕ ПРИОРИТЕТЕ

Иако Бриселски споразум тачно прописује теме о којима Београд и Приштина треба да разговарају, у реалности обе обе стране имају своје, мало другачије приоритете, које желе да прогурају и ставе на сто.
Међутим, концепт споразума је такав да се разговара само о ономе са чим су се обе стране, и Београд и Приштина, сложиле.

Још 2013. године договорено је 15 тачака о којима ће се разговарати, и одакле су касније сви остали, технички споразуми произилазили. Брисел је гарант спровођења споразума и његове имплементације, односно свега што је договорено и потписано.

Међутим, у реалности је таква ситуација да је од потписивања овог документа до данас прошло више од три године, а да добар део није ни договорен, а још мање почео да се спроводи.

Loading...

1. ЗСО годинама на чекању

Пример за то је Заједница српских општина (ЗСО) која чини чак шест од 16 тачака овог документа.Она је и главни камен спотицања између две стране, па се у последње време говори о томе да ако Приштина не испуни своје обавезе и започне њено формирање, Србија би то самоиницијативно могла да уради.

Суштина је да ЗСО има овлашћења и може да брине и прати економски развој, образовање, здравство и друге области живота срединама у којима живе Срби на КиМ. ЗСО би требало да има представничку улогу и при централној власти.

2. Слобода кретања само на папиру

Друга, важна ствар око које владају трзавице и препуцавања је слобода кретања. Проблем су регистарске таблице, које се на уласку и изласку са КиМ прелепљују белом налепницом. Србија се обавезала и да ће преко моста у Митровици саобраћај и кретање функционисати нормално, што до сада није био случај.

Једна од важних ствари је и уклањање Парка мира на овом мосту, и према договору, овог месеца би требало да се створе услови за слободно кретање између јужног (албанског) и северног (српског) дела града. У реалности, мало је вероватно да ће се ово и догодити до краја месеца.

3. Правосуђе тапка у месту

Ништа мање важна ствар је и област правосуђа, у оквиру које би запослени у овој области требало да се интегришу у косовски систем, а предвиђенио је и да се донесе посебан пропис у погледу српских судских институција на Косову, по српском Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

4. Енергетика на нултој тачки

Када је у питању енергетика, већих помака за сада нема. Договор је да би Србија требало да се ангажује у нормализацији односа између Оператора преносног система Косова (КОСТТ) и српског предузећа за пренос електричне енергије (Електромрежа Србије, ЕМС), укључујући и потписивање споразума о интерконекцији, као и подржавањем чланства КОСТТ-а у европским организацијама.

На Србији је и решавање питања управе електране “Газиводе/Ујмани”, које је именовала. Међутим, велика је бојазан шта ће се догодити када на ред дођу “Газиводе”, с обзиром на то како се одвијала читава прича око “Трепче” крајем прошле године.

5. Телекомуникације – следи имплементација

Иако је договор о телекомуникацијама постигнут, следи његова имплементација и примена, што је тежи део посла. У вези са тим тек предстоји постављање базних станица МТС на КиМ, а није завршено ни уписивања непокретности у катастар.

Осим ових тема које, хтели не хтели, представници Београда и Приштине кад-тад морају да ставе на дневни ред, има и оних које обе стране заговарају, невезано од договора са Бриселом.

Срби о имовини и безбедности

Када је у питању Београд, имовина је, између осталог, његова “рак рана”. Став Београда је да се овај проблем не може решавати ад хоц, већ да треба пронаћи решења прихватљива и једној и другој страни. Имовина нису само “Трепча” и “Газиводе”, већ и све остало што је у друштвеном и државном власништву а припада Србији, али и Српској православној цркви.

Тема на којој Србија инсистира је и безбедност и повратак Срба, што оних који живе на КиМ, али и око 240.000 оних који су се раселили. Заштита културне и духовне баштине на КиМ је такође важна ствар коју Србија често спомиње и ставља на сто.

Албанци о статусу

Статус КиМ је тема свих тема за приштинску страну, и они се својски труде да добију што је могуће већи суверенитет под управом ЕУ. Иако је Бриселски дијалог статусно неутралан, они на све начине покушавају да потврде независност и државност КиМ.

Оно очему често говоре, што се могло видети од почетка ове године на примеру Рамуша Харадинаја, је укидање, како називају “политичких потерница”. Важна ствар за приштинску страну је и демаркација границе са Србијиом, односно њихова жеља да се јасно дефинишу граница између, како косовски званичници то наводе, две државе.
Извор: Blic.rs
Loading...
loading...
loading...