Књижевница Ведрана Рудан без длаке на језику као и увек написала је наставак колумне млади идете ми на курац.У потпуности вам преносимо речи наставка колумне под називом „Млади идете ми на курац II „.
Пише:Ведрана Рудан
Пишем ово јер ме запањио одјек мог претходног текста. Не видим ни један разлог зашто је прочитан 60.000 пута. Нисам рекла ништа ново, млади у Хрватској заиста курцем не мрдају да би промијенили свој живот, а онда кад напишеш неколико реченица о ономе што сви знају и сви виде то се чита као да си открио зашто је Колинда отишла у Америку. Не, нећу ширити ову тему. Ако је госпођа провела Божић онако како ја мислим да јест могу јој само честитати и поручити да бих на њеном мјесту учинила исто и јебало би ми се, вјеројатно се и њој јебе, што о томе пишу пискарала која ни у лудилу не би у наставцима нагађала како је Пленковић провео Божић.
Враћам се теми. Многи читатељи су ми замјерили на претходном тексту и оптужили ме да позивам на насиље. Као, насиљем се ништа не рјешава. Кретени, а да мало завирите у повијест? Што се то ријешило ненасиљем? И још нешто. Оптужити некога да Хрвате зове на устанак и још се бојати да ће до устанка доћи је мало већа пиздарија. Кад су се то Хрвати дигнули на устанак за своје добро? Они дижу устанке само кад треба обранити интересе гадова којима вире из гузице. Мој позив на устанак био је само крик очајнице.
Неки мени замјерају зашто не идем дречати на Марков трг. Теоретски су у праву. Требала бих својим примјером показати што значи борити се. Дркаџије, читав мој живот је борба. И не, нису сви Хрвати и Хрватице кукавице. Кад говорим о кукавицама заиста мислим на најновију генерацију. За вријеме социјализма, загуглајте “Југославија”, “социјализам” радила сам на Радио Ријеци, тамо сам била новинарка и уредница зајебантске емисије “С приморске понештрице”. Једном сам морала отићи направити интервју са директором ријечке “Луке”. Сачекао ме на порти. Док смо прилазили управној згради чула сам чудан звук. Питала сам директора што је то. Објаснио ми је да лучки радници металним шипкама лупају по контејнерима у знак просвједа што им плаћа касни 1, словима: један дан. Директор је знао да ће, ако им не исплати плаћу одмах, проћи попут свога претходника кога су ти исти радници гањали по цијелој Ријеци док га се нису дочепали.
У социјализму, загуглајте “социјализам”, “Југославија”, радници се нису дали зајебавати. Моји сурадници и ја смо у “Приморској понештрици” 1988. године рекли да је генерал Мамула диктатор. Дан након емитирања емисије ликови из ЈНА дошли су у зграду Радио Ријеке. Нитко из екипе се није испричао, повукао, рекао да смо се забунили. Јебало нам се да ли ћемо добити отказ, Мамула јест био злочинац и ми смо рекли истину.
Гдје су данас новинари на државној или некој од приватних “хрватских” телевизија који ће рећи истину о генералима Хрватске војске? Пред неколико дана гледала сам репризу разговора на телевизији Н1. Гост им је био један од наших “хероја”. Господин који је “све дао за Хрватску” власник је неколико фирми, утајивач пореза, борац за права наших “хероја”, а Домовински га је рат толико исцрпио да изгледа као манекен за доње рубље калвинклајн. Добар новинар са њим је разговарао пун страхопоштавања и није му поставио ни једно право питање. Усран до гађења.
Онима који ме не знају, ја сам прва новинарка која је у Хрватској добила отказ, у сијечњу деведесет и прве, зато јер сам “увриједила Туђманову ленту”. Могла сам остати на радију до дана данашњега и срати пиздарије као што то раде моје “колеге” али нисам јер би ме прољев убио. Ово пишем јер ме неки знају питати гдје сам била деведесет и прве. Била сам на цести са троје малодобне дјеце, голе гузице, без посла, муж и ја. Зато јер смо имали став. И данас имам став али ми не пада на памет, иако неки од мене то траже, урлати на улици зато јер бих била сама. Ја без срама могу погледати на свој живот, жао ми је што млади данас то не могу.
Знам да је ово вријеме мрачније него је то било моје, загуглајте “робовласништво”, али ипак мислим да бисте морали дигнути јебени глас и било какву шипку. Што можете изгубити? Живот? Ако је ово живот… Јасно ми је да постоје ирске, њемачке, енглеске, француске… Само… Загуглајте “Алекса Шантић” и “Остајте овдје.” Загуглати сте. Чујем вас. Шантић је четник.
Ма, за који курац ја с вама губим вријеме?
Извор:рудан.инфо/Србија Јавља
