Издвајамо Србија

СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈА: Срђан Алексић је умро вршећи своју људску дужност(ВИДЕО)

Пијани војници су пре 24 године у Требињу зверски претукли српског младића који је покушао да заштити свог комшију, Бошњака Алена Главовића

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Срђан Алексић, Србин из Требиња, убијен је на данашњи дан пре тачно 24 године, док је спасавао свог суграђанина Бошњака. На његовој умрлици је писало: „Умро је вршећи своју људску дужност“.

Срђанов херојски чин остао је записан у новијој историји као најплеменитији чин тог доба. Храбри младић је на требињској пијаци видео како пијани војници малтретирају човека. Легитимисали су људе и затекли Алена Главовића, чији је неопростиви грех било то што је био Босанац.

Почели су да га, наочиглед целе пијаце, сурово туку. Реаговао је само Срђан и покушао да спасе комшију, али војници су сав свој гнев преусмерили на Алексића. Немилосрдно су га тукли кундацима пушака све док није пао у кому, у којој је био шест дана. Умро је на Савиндан, у 27. години.

– Омладино, вама говорим, јер вас је овде највише. Погледајте, свуд около су хумке ваше браће. Ево данас, кад у ову исту гробницу спуштам и мога Срђа, надам се да ће ово зло стати. Данас ми је необично тешко јер долазе ми многи пријатељи, познаници и суграђани да ми изразе саучешће, а неки од њих и да се поздраве са мном, јер одлазе из овог града и можда се никад у њега неће вратити – рекао је Срђанов отац Раде на сахрани.

Године 2014. Срђан је одликован постхумно Орденом за хуманост и људскост, који додељује Европски покрет у Босни и Херцеговини, а 2012. одликовао га је тадашњи председник Борис Тадић златном медаљом „Милош Обилић“ за испољену храброст и дело личног херојства. Срђан се аматерски бавио глумом и био је млада пливачка нада Југославије, а пре две године једна улица на Новом Београду названа је по њему.

Ален Главовић
ОН ЈЕ ПОГИНУО ДА БИХ ЈА ЖИВЕО

Ален Главовић, кога је Срђан Алексић спасао, данас живи у Шведској, али сваке године посећује гроб и породицу храброг српског младића.
– Он лежи, а ја ходам. Лежао бих ја, а он би ходао. Испало је да је он погинуо за мене. Тако је ваљда морало бити – рекао је једном приликом Главовић.

Извор:Курир.рс/Ј.П./Србија Јавља