Ево шта све треба да знате, ако сте православни хришћанин, ако славите славу и идете на славе! Ово су неки од основних ствари да би се крсна слава испоштовала и како треба прославила!
Српски хришћани су углавном православни хршћани и припадају Српској православној цркви. Уз цркве у Александрији, Антиохији, Јерусалиму, Русији, Грузији, Бугарској, Румунији и Васељенску цркву у Цариграду , Српска православна црква формира савет Православне патријаршије. Захваљујући чињеници да свака нација има своју цркву, већи део националног фолклора је остао нетакнут. Ипак, код Срба постоји један обичај који је јединствен за Српску цркву – слава!
“Где има славе, има Срба!” – народна пословица. Слава се везује за време старих Словена, када је култ предака био веома јак. За Словене, породица и њена заоставштина су једна од најсветијих ствари у животу и овај обичај се и данас веома цени. Како би задржао овај обичак и имплементирао га у хришћанство, српски надбискуп Свети Сава је канонизовао овау церемонију и створио јединствено културно наслеђе за Србе. Па, шта слава представља данас?
Када уђете у српску кућу, обично затекнете икону која приказује одређеног хришћанског свеца. Верује се да је овај светац заштитник домаћинове куће и породице и обично се слави генерацијама уназад. Сваки хришћански светац има свој дан у православном календару. Тај дан је најважнији дан који породица слави, одмах после Божића и Ускрса. На тај дан Срби су потпуно посвећени својој породици и најближима.
Постоје различити начини за прославу славе, у зависности од региона земље, али постоје неки обичаји који су свуда исти: славски колач – свечани хлеб који се пече ноћ пред славу; жито или кољиво – свечано жито које које слави ускрснуће Христово и претке породице; славска свећа – која гори током целог дана када је слава.
Слава је веома свечан дан и обично домаћин организује велику гозбу за прославу свог свеца заштитника и окупља целу породицу и све пријатеље за столом. Дан започиње веома рано, када породица породица у цркви присуствује литургији коју прати сечење и благосиљање славског колача и жита од стране свештеника. Како православни Срби имају неколико постова током године, а посна је и свака среда и сваки петак, неке гозбе не могу да садрже производе животињског порекла и таква гозба се назива посна слава. За ове прославе домаћини обично припремају различите салате, рибљу чорбу и рибу са роштиља. Са друге стране мрсна слава се традиционално састоји од много меса (обично свињетине и/или јагњетине). Немојте да вас завара, посна и мрсна слава су подједнако обилне и укусне.
Срби имају обичај да кажу да се само једном зове на славу. Сваки следећи пут се сматрајте позваним, чак шта више и обавезним да дођете. Можда ће вас домаћин кратко позвати да вам каже у које време вас очекује. Уколико вас неко позове на славу, требало би да будете почаствовани, јер то значи да вас домаћин сматра драгим пријатељем. Требало би да знате и неке обичаје када је у питању слава…
Обичај је да се домаћину донесе поклон – обично боца црвеног вина која приказује Христову крв, за домаћина и букет цвећа за домаћицу. Није обавезно, али освојићете симпатије целе породице ако донесете и неке слаткише за децу, на тај начин ћете показати домаћину да цените његову породицу.
Када стигнете на славу, прва ствар коју кажете је “Срећна слава домаћине!” што би значило “срећан празник”. Упамтите да су Срби прилично бучни, па не можете бити довољно гласни када му пожелите срећу на овај радостан дан. Ритуал поздрављања се не може заобићи, па кренете од домаћина и поздравите се са целом породицом. Уколико први пут долазите у кућу, пустите да вас домаћин упозна са свим члановима породице. И запамтите једну ствар: Срби воле да љубе своје пријатеље и то радимо три пута!
Када сте упознали целу породицу можете да наставите са другим обичајима славе. Домаћица ће вам затим послужити жито и црвено вино на послужавнику. Овде почиње забава за ваше домаћине уколико нисте Србин, јер је обично конфузија око тога шта је следећи корак смешна. Требало би да урадите следеће (бићете ми захвални): прекрстите се и пожелите домаћину још једном срећну славу, узмите кашику и захватите мало жита из чиније и поједите (кашичице ставите или у чашу са водом или поред чистих кашичица) и затим узмите гутљај црвеног вина. Сада можете да се одомаћите и опустите.
Имајте на уму да постоји одређени редослед седења. Обично најпоштованији члан породице седи на челу, а остали следе по хијерархији. Најважније место обично заузима најстарији члан породице или кум. Најбоља ствар коју ви можете да урадите је да пустите домаћина да вам покаже где да седнете.
Обично славље почиње са обилним предјелом – сухомеснато, сир, салате, пите, ајвар, кајмак, проја и многа, многа друга јела. Затим следи топло предјело или супа. Зими ни посна ни мрсна слава не могу да прођу без сарме – ролница од киселог купуса које се пуне млевеним месом и пиринчом. Током пролећа и лета класичну сарму замене сармице од зеља, али уместо киселог купуса се користи лист винове лозе. Као главно јело домаћин обично припреми печену свињетину и/или јагњетину за мрсну славу, или разноврстан избор рибе у случају посне славе. После се обавезно служи десерт и то је идеална прилика да упутите комплименте домаћици, како целу гозбу обично спрема она. Гости ће бити понуђени кафом или чајем и домаћин ће бити прилично напоран у својој намери да вам током целе вечерри чаша буде пуна. Сматра се веома ружним да одбијете понуду домаћина.
Када је у питању пиће – Срби обожавају да наздрављају и да им се наздравља. Са првом чашом алкохола наздравите и опет честитајте са “Срећна слава домаћине!”, а уколико сте добри са речима, можете и да смислите нешто са жељама да домаћин много година слави славу, да има много наследника који ће да наследе славу, са слава донесе породици све најбоље, да светац штити домаћина од свег зла, да следеће године слави славу у још већем броју. У неким крајевима Србије посотоји и такмичење међу гостима ко ће дати најлепшу здравицу.
Као што је већ напоменуто, слава је дан када се породица и пријатељи окупе и веселе се. Због тога је слава један од најрадоснијих празника на свету. Немојте да будете стидљиви, прикључите се смеху и веселим дискусијама! Није неуобичајено да неко започне песму, па се не бојте да пробијете лед.
Извор:Дневно.рс
