Издвајамо Србија

СРПСКИ БРОД У СВЕТСКОЈ ОЛУЈИ 2017: Где ће бити Србија у новом светском поретку

Застава Србије (фото:ЈуТјуб)

Како нам се опет не би догодило да преспавамо прегруписавање на светској сцени и тектонске друштвене и политичке догађаје, попут пада Берлинског зида и јачања Русије и Кине, питали смо аналитичаре и историчаре, како да се српски брод припреми за олују која очекује планету у предстојећој години и коју луку да се упути

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Тек што смо се пробудили после новогодишњих празника, а већ су нас дочекале тешке светске теме. Водећи планетарни медији увелико пишу о новом светском поретку у 2017. години. Како нам се опет не би догодило да преспавамо прегруписавање на светској сцени и тектонске друштвене и политичке догађаје, попут пада Берлинског зида и јачања Русије и Кине, питали смо аналитичаре и историчаре, како да се српски брод припреми за олују која очекује планету у предстојећој години и коју луку да се упути.

Питање које ће обликовати 2017. години је да ли ћемо ове године бити сведоци постепеног пропадања поретка у коме је од завршетка хладног рата економски и војно доминирала само једна држава – САД, пише колумниста “Вашингтон поста” Роберт Семјуелсон.

На ово питање треба надовезати и како ће Европа и свет изгледати после процеса, који су започети у години иза нас: Брегзит, ступање на власт Доналда Трампа, мигрантска криза, терористички напади, јачање деснице…

Никако не треба изгубити из вида и даље јачање Русије под Путином, Кине под Сји Ђинпингом, османлистичке претензије Турске, али и председничке изборе у европским државама.

Када се све то помене, али и многи процеси који се дешавају далеко од очију јавности, поставља се питање како ће се Србија у томе снаћи? Како тадашње политичке елите нису умеле да препознају светске трендове после пада Берлинског зида и гвоздене завесе, те јачања Русије и Кине почетком 21. века, те последице осећамо и дан-данас.

Историчар Чедомир Антић подсећа да је Србија у деведесете године прошлог века ушла са председником који је мислио да је демократија нека врста политичке непогоде, док су власти од 2000. до 2008. године сматрале да Европска унија нема алтернативу.

Антић за Телеграф каже да се америчка политика са доласком Доналда Трампа на власт неће много променити, али да ће највероватније Србија и Балкан много мање бити у фокусу, него што је била под Обамином администрацијом.

Мисли и да ће Европска унија, упркос великој кризи, опстати у неком облику, али да Србија не може водити исти политику као 2002. или 2006. године.

– Мислим да би било добро да се у наредном периоду одустане од ЕУ, али да се тражи и предлаже ступање Србије у европски економски простор и да се настави са модернизацијом наших закона. Мислим и да треба одустанемо од максималних решења за нашу државу, било економских било политичких – каже Антић.

Према његовим речима, треба суспендовати бриселске споразуме, ићи на поделу Косова и Метохије и нову конференцију за Балкан која би решила питање граница.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић будућност Србије у новим светским околностима види позитивније. Он долазак Трампа на власт види у светлу смањења притиска Запада на Србију.

Анђелковић, у изјави за наш портал, каже да ћемо тиме добити већи маневарски простор.

– Колико ћемо активно искористити тај простор, то је до нас. Извесно је да ће се Бања Лука снаћи, Милорад Додик је доста борбен и евидентно је да ће користити сваку прилику максимално, док је доста битно да се Београд фокусира на Косово и Метохију – напомиње Анђелковић.

Он сматра да ће САД и Русија у наредним годинама тражити модел универзалног решења за спорна територијална питања, од Абхазије преко Крима до Косова.

– То нама даје шансу, да када је у питању Република Српска се изборимо за дејтонску конфедерацију или независност ако Бања Лука то буде желела или савез са Србијом. Када се ради о Косову морамо да јачамо присуство на северу, да у случају неког генералног решења балканских конфликата бар север остане у саставу Србије – рекао је Анђелковић.

Директор Центра за регионализам Александар Попов сматра да је ситуација у свету компликованија него у доба Хладног рата. Према његовим речима, тада су била два блока, у којима је бивша Југославија успела да балансира, док су садашње околности много теже.

– Данас се не може се седети на четири столице, јер се онда губи кредибилитет код свих. Не знам шта ће се дешавати са Европском унијом, али по мом мишљењу, требало би да останемо на том путу, јер географски и политички припадамо Европи – рекао је Попов за Телеграф..

Ипак, додаје да је неопходно очувати добре односе са другим земљама, између осталог и са САД.

Извор:Телеграф.рс