Медији широм света често најављују апокалипсу услед удара астероида у Земљу. Ипак, много је изгледније да би узроци нестанка нама познатог живог света могли да буду на сасвим другој страни.
Упућени у финансирање научних пројеката тврде да научници у многим државама често сами подстичу сензационализам јер им спектакуларне најаве смака света помажу да лакше одобровоље бирократе да одреше државну кесу за нове истраживачке пројекте.
„Вероватноћа да се у блиској будућности догоди катастрофални удар астероида у Земљу је изузетно мала. Занемарљиво мала“, каже Ненад Миловановић, научни сарадник у Астрономској опсерваторији у Београду.
Шта је мало тело
Мало тело може бити астероид, метеор, део комете… У мала тела се рачунају објекти чији је пречник од неколико центиметара до неколико стотина километара.
„Што мало тело има мањи пречник, више их је и већа је вероватноћа да удари у Земљу“, каже Миловановић.
Он подсећа да је прво људско писмо установљено пре пет до шест хиљада година, а да од тада није било ниједног великог удара било ког малог тела у Земљу осим тунгуске експлозије у Сибиру, која се догодила 1908. године.
Претпоставља се да је пречник тела велике густине које је тада погодило Земљу износио између 60 метара и 90 метара, те да се распао на висини од пет до десет километара изнад Земље.
„Астероиди имају велику густину и сачињени су претежно од метала, док су комете сачињене претежно од леда“, каже он.
Наводи и да би највећи проблем био када би људи открили астероид пречника неколико километара који иде ка Земљи, а могућу опасност представљају и мала тела, астероиди, у близини Земље.
Хвала Сатурну и Јупитеру
„Земљу од удара штите велике планете Сатурн и Јупитер који својом великом масом привлаче мала тела и „чисте“ све што би могло да приђе Земљи. То је срећна околност. Тела која би могла да ударе Земљу привлачи и Марс, који је између Земље и Јупитера, а привлачи их и Месец – каже он.
У недавној прошлости, 10. маја 2014. године, најближе Земљи је прошао мали астероид, пречника између три метра и осам метара, и то на 96.560 километара од наше планете, брзином од 35.400 километара на сат.
„Прошао је између Земље и Месеца. Чак и да је ушао у Земљину атмосферу, био би спаљен“, каже Миловановић, и подсећа да на нашу планету из свемира свакодневно падне неколико стотина тона прашине.
Научници тврде да је за најтеже могуће последице, попут нестанка већине живих бића, неопходан удар тела које би требало буде астероид и да има пречник од неколико километара.
„Постоје озбиљни кандидати који би у наредних 100 година могли да ударе у Земљу. То показују тренутни прорачуни, али каснији прорачуни могли би да покажу да се то неће догодити, јер се путања се стално мења, и што су нам ближе, прорачун је тачнији“, каже Миловановић.
Он наводи да научници, када разматрају могућност апокалиптичних догађаја, удар астероида стављају на последње место, због мале вероватноће да се то догоди.
„Много већа опасност прети од глобалног отопљавања или од активирања супервулкана који би избацио довољно прашине да блокира Сунчеву светлост, као и од разорних земљотреса“, прецизира Миловановић.
Каже да се удар мањег астероида у Земљу недвосмислено може утврдити 3 до 5 година пре тог догађаја, док би човечанство за удар већег астероида могло да се припрема и развија технологију за спречавање удара између 10 година и 20 година.
„Чак и ако би у Земљу ударио астероид пречника неколико километара, зависи где би ударио. Ако би ударио у океан, последице би биле мање катастрофалне од удара у чврсто тло, а већа је вероватноћа да удари у море, јер светски океан покрива готово три четвртине Земљине површине, односно 70,8 одсто“, закључио је Миловановић.
Пошто је мало вероватно да ће нас ускоро све побити астероид, људи би могли да поведу више рачуна о узроцима апокалипсе на које могу да утичу, попут глобалног загревања.
Извор:Вести онлине
