Предизборне трзавице
Торстен Фрај, један од посланика владајућих демохришћана (ЦДУ) у том одбору, каже да други актери на Балкану попут Русије и Турске не спавају, а да је нејасно како ће се понашати нова администрација у Вашингтону. Посебно у Србији, додаје, јача утицај Русије.
Сасвим другачије мишљење има Севим Дагделен, посланица опозиционе Левице.
Шоу пред изборе
Јосипа Јуратовића, посланика Социјалдемократа (СПД) које су млађи партнер у берлинској влади, брину тензије између Србије и Косова. Епизода са возом, каже, тера на питање да ли Србија иде „путем Николића или путем Вучића, који нам говори да иде у правцу ЕУ и да ће учинити све што је у његовој моћи како би до тога што пре дошло“.
– Ми стално негде имамо неке изборе. Недавно су били у Хрватској и БиХ, а ускоро ће бити у Србији. У свим тим земљама, у којима политичке странке немају да понуде ништа конструктивно, иде се на стварање напетости а преко њих се већ деценијама добијају избори – каже он.
Угодан систем где влада сивило
На питање како коментарише то што су одмах после бриселског састанка косовски и српски председник наставили са ратоборним изјавама, Јуратовић каже да не може говорити понаособ, али да у региону многи политичари не желе приближавање ЕУ и правну државу.
Јуратовић се залаже да се „престане с тим безбројним седницама, конференцијама и округлим столовима и да се разговара само о конкретним пројектима повезаним с конкретним реформама“.
– Друго они не разумеју. И треба им притисак – истиче.
Проблем штапа и шаргарепе
Према последњој анкети Нове српске политичке мисли, свега 44 одсто грађана Србије подржава чланство у ЕУ, док је 42 одсто против.
Демохришћанин Фрај види кривицу и са европске стране и додаје да ЕУ мора показати да жели да буде „трајан партнер“. Око основних вредности нема преговора, каже он, њих земља-кандидат за ЕУ мора преузети.
– Према мојим разговорима у Србији, тамо постоји велика жеља и спремност да се иде овим путем, али за мене то значи да Србија мора имати јасну перспективу приступа и то не као штап и шаргарепу, већ као јасно право на приступ – истиче Фрај.
Он додаје да је погрешно веровати да је на Западном Балкану све ружичасто и да се „сада ради о, ето, мало јачој правној држави или мало већем привредном расту и нижој стопи незапослености“.
Социјалдемократа Јуратовић мисли да је лек у бржим евроинтеграцијама пре свега Србије. Та земља је, додаје, спремна да отвори петнаестак преговарачких поглавља и са тим не треба чекати. Веома је оштар према родној Хрватској због блокаде српских преговарачких поглавља.
„Нужна сарадња са Вучићем“
Али, да ли је ЕУ у име стабилности спремна да зажмури на негативне ствари у Србији? У једном интерном папиру немачког Министарства спољних послова, чије је изводе јуче објавио ДW, износи се низ замерки због слабости правне државе, корупције, случаја Савамале, контроле медија… Замерке које се по правилу не чују од немачких званичника, рецимо од демохришћанина Дејвида Мекалистера, известиоца Европског парламента за Србију, који је у децембру за ДW рекао да су „политичка мерила за Балкану другачија“.
– Обавезни услов за улазак Србије у ЕУ биће признање противправно проглашене независности Косова. Тиме се накнадно аминује пракса ЕУ и НАТО, противна међународном праву, и ново повлачење граница након разбијања Југославије – каже она.
Посланица Левице сматра да ЕУ тиме додатно поткопава иначе нарушени углед.
– Из опортуних разлога се одустаје од важних принципа праве државе који се јадно деградирају на средство до остваривања циља, на дипломатску монету за поткусуривање – прича она.
Са друге стране, Трострен Фрај каже да се веома се залаже за то да „критикујемо оно што је за критику“.
Додаје да је нужна сарадња са премијером Вучићем чија је партија владајућа на свим нивоима.
Фрај наглашава да је Вучић у претходним кампањама користио реформску и проевропску реторику док се сада појављују више националистичке идеје и „избор речи који би се пре очекивао од Николића“.
Када се ради о „реформском елану“, немачка Левица има другачији став.
– Немачка приморава Србију на ригорозни режим штедње који је уз смањења плата и пензија и приватизације у неким земљама ЕУ већ довео до катастрофе. Такав програм је напросто социјално погубан – сматра Севим Дагделен.