Настала је као некакво осмишљавање последњих догађаја како унутар саме Црне Горе, тако и у односима између Црне Горе и Русије. Историја Русије, Француске и многих других земаља познаје доста примера када су се у доба тешких искушења и најезда других народа рађале песме које су постајале симбол уједињења националног духа и патриотских осећања целог народа.
Песма „Марсељеза“, коју је ноћу уочи 25. априла 1792. године написао Руже де Лил, постала је химна Велике француске револуције, а касније и целе Француске. Песма „Свети рат“ настала је у Русији. Стихове је написао Лебедев-Кумач, а музику је компоновао Александар Александров. Први пут је изведена на Белоруској железничкој станици 26. јуна 1941. године и постала је химна Великог отаџбинског рата. Песма почиње речима „Устај, огромна земљо“. Током целог рата, тј. тачно 1418 дана и ноћи, она је надахњивала совјетске борце и сав руски народ за битку против најстрашнијег непријатеља у његовој историји.
Нова времена доносе надахнуће за нове песме. Музичка реп култура омогућила је Марку да у савременом стилу, али упечатљиво и са пуно емоција, кроз текст песме надахнуто проповеда завете предака. Он позива народ да не мења своје традиције, које су вековима темељ националне части, идентитета и достојанства Црне Горе.
„Ђе ћеш у НАТО“ је разговор између покојног деде и унука, као и између тог унука и његовог руског брата. У овој причи о истинском братству и слози НАТО је персонификација јаме у коју се не сме ускочити: „Руски брате, што то збориш, човјече? Без тебе бих био крај мајке сироче, Прије бих себи обије руке одсјекао, Него бих на тебе их подигао!“
Млади извођач позива све Црногорце да штите независност своје земље, да чувају њен национални идентитет, њене историјске везе и њено достојанство: „Кажимо стопут свима у инат, нећемо у НАТО, нећемо у рат!“
Марко – Ђе ћеш у НАТО
Ђе ћеш у НАТО, оца ти очинскога
Опсова покојни, ђед унука свога
Зар не знаш Јадо истину стару
На Крусима сам, и на Вирпазару
Оставио кости за твоју слободу!
А у оном Руско-Јапанском рату
Ковао славу, Црногорском роду.
Ђе ћеш у НАТО, кукала ти мајка
Због њега си копао ратне ровове
А сада те као ошишану овцу
Угони у своје пасије торове!
Не љути се ђедо, не вјеруј у лажи
Пљунути сам ти, твоја жива слика
У нашој кући, као што знаш
Никада није било издајника!
Ово су доба покварена тешка
А прича о братству с НАТО џелатима
Била је просто случајна грешка.
Рефрен:
Док је брда над Јадраном
Умивених водом сланом
Освитаће часне зоре
Изнад наше Црне Горе.
Истога дана, када ме позваше
Да уђем у НАТО кроз гвоздена врата,
Да издам предке и самога себе,
Да потонем у сред живога блата,
Стиже ми писмо од Рускога брата!
– Црногорче брате, пише ми Рус!
Зар и ти на мене, да дигнеш руку
И да никад више за вијеке вјекова
Не опереш такву срамоту и бруку.
НАТО је од давно испричана прича!
О убици без, стида и без части
Ал никада! Наша Руска земља,
Покривена костима хероја
Том бандиту не може припасти!
– Руски брате, што то збориш чоче
Без тебе бих био крај мајке сироче
Прије бих обије руке одсјекао
Него их на тебе, подигао.
Рефрен:
Док је брда над Јадраном
Умивених водом сланом
Освитаће часне зоре
Изнад наше Црне Горе
Срце је моје, пуно као брод
Црногорац сваки, мени је род!
Сваки Србин, и сваки Хрват
Мени је као, рођени брат!
Бошњак сваки, Албанац и Ром
Ком је Црна Гора рођени дом!
Ми смо једно по мозгу и крви,
У свему смо вјечито били први!
У овим горама живи поштење
Залива надом тврдо камење
Како да Његоша погледам у очи
Ако у НАТО моја нога крочи!
Доста смо браћо барјачили соло
Ухватимо се сви, у једно коло
Кажи мо стопут свима у инат
Нећемо у Нато! Нећемо у рат!
Кажи мо стопут свима у инат
Нећемо у Нато! Нећемо у рат!
Рефрен:
Док је брда над Јадраном
Умивених водом сланом
Освитаће часне зоре
Изнад наше Црне Горе.
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Извор: ИН4С/Webtribune.rs
