Србија

“Велике силе Америкa, Немачкa, Британијa и Францускa довеле су до тога да је сасвим “нормално” убити и протерати Србе”

У интервјуу, историчар Чедомир Антић тумачи контроверзе које прате два крупна лома у прошлости Срба и осталих народа на овом простору – Први светски рат и распад Југославије, али и актуелни глобални потрес у Украјини, у много чему сличан оном што је, не тако давно, већ виђено на Балкану.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

На почетку осврта на наслеђе последњег рата у БиХ, наш саговорник, који предаје на Филозофском факултету у Београду и Факултету политичких наука у Бањалуци, објаснио је у каквим околностима су започели и трајали оружани сукоби на простору бивше Југославије у првој половини деведесетих година.

– За ратовање, као и за мирење, потребне су најмање две стране. Српски народ 1991. и 1992. године није имао избора. Словенци, Хрвати и муслимани, односно Бошњаци били су спремни да из федеративне Југославије, у којој њихова државност није била угрожена, изађу по цену рата. Од Срба су очекивали да мирно и понизно прихвате губитак своје отаџбине, те политичког статуса, права и слобода које су други по природи ствари наставили да имају – истакао је Антић.

У Хрватској је 1. маја обележен Дан победе, а у Сарајеву се обележава Дан одбране Сарајева, док Срби 1. и 2. мај 1992. и 1995. године памте по злу. Како то оцењујете?

– Било би поштено да прваци хрватске државе кажу како су у мају 1995. извршили етничко чишћење територије под заштитом УН, земље на којој се налази бивши логор смрти Јасеновац. Да то нису урадили сами, већ уз помоћ САД и СР Немачке, коначно, да за убиство више од стотину српских цивила до данас нико није одговарао. Такође, ваљало би да вође муслимана, односно Бошњака јасно кажу да ли је прогон народа, који је до геноцида из 1941. био већина у области Сарајева, остао највећа тековина њиховог ратовања против Срба.

Како ће историја верификовати те датуме, односно може ли милион пута поновљена лаж постати истина?

– Историјска наука је одавно релативизовала концепт истине, позивајући се на бројност интерпретација, слабости личних сећања, мањкавости свих, а посебно модерних извора. Срби су имали несрећу да, без обзира на то што су уз високу цену одбранили своју слободу и државност Републике Српске, ипак имају, макар и делом, горак статус поражених. Тај статус не мора бити већином лош. Пре свега рат, а посебно грађански, међуетнички и верски, по дефиницији је злочин. Мени је драго што они Срби који су, можда званично и декларативно ратујући за праведне и легитимне циљеве, починили било какав злочин – а посебно одвратне и гнусне против жена, деце, цивила и заробљеника – нису ослобођени одговорности. Жао ми је што нисмо имали снаге и моћи да им судимо још за време трајања рата. На другој страни, бесомучна пропаганда, лош утицај елита и верских хијерархија, коначно и непоштена политика САД, Немачке, Британије и Француске, учинили су да у Хрватској и Федерацији БиХ не постоји никакав негативан однос и то не само према убицама српских цивила, већ и према људима који су склонили своје породице, покрали десетине и стотине милиона, а онда ради подршке јавности великих сила жртвовали цивиле из редова сопственог народа. Мислим да то може само да штети легитимним и праведним циљевима хрватског и бошњачко-муслиманског народа у будућности.

Када ће потомцима голобрадих војника ЈНА страдалих у Добровољачкој улици бити дозвољено да без страха и полицијског обезбеђења оду на место страдања и одају почаст својима најмилијим?

– Тек када САД и Немачка буду гарантовале статус и државност Републике Српске. Докле год из тих држава стижу сигнали да би Срби могли да све изгубе, те да и после рата настављају да “ратују” мртви, у Сарајеву и осталим крајевима Федерације БиХ и Републике Хрватске за истинско обележавање српских страдања неће бити ни разумевања, ни сигурности.

Да ли је Гаврило Принцип у Сарајеву херој или “терориста”?

– Гаврило Принцип је несумњиво починио убиство. Ипак, треба рећи да су се припадници “Младе Босне” борили за народну слободу, демократију, равноправност полова, слободу штампе, социјалну слободу… Да је Аустроугарска била демократска држава, не би постојала “Млада Босна”. “Младу Босну” треба посматрати у контексту времена. Неколико година пре Сарајевског атентата у Цариграду је белгијски анархиста, ужаснут масакрима над Јерменима, извршио неуспешан атентат бомбом на султана Абдул Хамида. Погинуо је велики број цивила, али су европске силе извршиле притисак на Порту и натерале је не само да не погуби убицу, већ и да га напослетку ослободи. “Млада Босна” била је организација без значајније помоћи из иностранства. Иза ње су стајали неуспели покушаји атентата, а Сарајевски атентат је једина успешна акција ове организације у Босни и Херцеговини. “Младу Босну” чинили су углавном Срби, али било је међу њима муслимана и Хрвата – Мехмед Мехмедбашић, Иван Јукић, књижевник Иво Андрић, који ће се касније изјашњавати као Србин… Они су желели слободу и стварање југословенске државе око слободне и демократске Краљевине Србије.

Босански муслимани били су највећи противници аустроугарске анексије Босне и Херцеговине, јер је тим чином званични Стамбол као њихов “правоверни” покровитељ практично протеран из БиХ, а данас су највећи заговорници тезе да је Гаврило Принцип починио “злочин”?! Како то коментаришете?

– Гаврило Принцип је своје последње дане провео у ћелији затвора у Терезину у којој је деценијама раније робовао и Хаџи Лојо, вођа отпора муслимана аустроугарској војсци из 1878. године. То није било случајно, без знања аустријских затворских власти. Принцип је због тога био поносан. Срби су у време аустроугарске окупације били најбројнији народ у областима Босне и Херцеговине, њихова права су аустроугарски колонизатори систематски умањивали и кршили, користили су верске, социјалне, историјске и друге разлике и мржње како би поделили и посвађали народе Босне и Херцеговине. Ипак, 1907. године у Шамцу два покрета – српски и муслимански – споразумела су се. Био је то крај Калајевог пројекта “босанске нације”. Договор два народа су Изетбеговић и његови сарадници одбили 1991. и 1992. године. Неко им је, по свој прилици, обећао доминацију над целом Босном и Херцеговином. Нису хтели “брата за брата, добили су туђина за господара”, а са господарима добили су и њихову истину.

С којим циљем званични Беч “Младу Босну” упорно повезује са Драгутином Димитријевићем Аписом и организацијом “Црна рука”, односно “Уједињење или смрт”?

– Отпор потлачених народа, посебно када га исказују тинејџери, тешко је дисквалификовати, грдити и потценити. Мухарем Баздуљ је недавно веома добро и на изворима утемељено објаснио тај механизам сатанизације Србије и српске војске из 1914. године. Према тој матрици, која је конструисана после 1945. године, испада да је Југословене могао да ослободи само онај ко их је окупирао и претворио у колонију. Чињеница је да су идеје “Младе Босне” и њено деловање старији од “Црне руке”. Атентат би био извршен и без веза које су са људима из Аписовог окружења имали поједини младобосанци.

Како коментаришете ситуацију у Украјини и у коликој мери она може да утиче на дешавања у БиХ?

– Ситуација у Украјини подсећа на прилике у БиХ 1991. и почетком 1992. године. Мислим да се томе нико нормалан не радује. До сукоба не би дошло да није било настојања САД, Велике Британије и у извесној мери Немачке да на неуставан и незаконит начин смене председника Виктора Јануковича. И када су га сменили, нису се држали у ту сврху склопљених споразума. Нарушавање права Руса и Украјинаца који говоре руски језик подсећа на прилике у Хрватској и БиХ почетком деведесетих година прошлог века. Мислим да ће криза бити дуготрајна и да Украјина после ње неће бити у политичком и уставном погледу иста као пре. Очекујем да САД и Велика Британија, а за сада се Немачка томе противи због својих хрватских штићеника, покушају да добију компензацију у БиХ. Уверен сам да у томе неће успети, осим ако им ми не помогнемо нашом неслогом, властољубљем или корупцијом.

Како ће се разрешити ситуација на Криму?

– Тешко је веровати да би у догледно време Крим и Севастопољ могли да буду отргнути од Руске Федерације.

Може ли бити новог прекрајања граница на Балкану?

– Да. Али, само захваљујући великим силама. Било би најбоље да оне подрже демократско право свих који могу да изгласају независност. Досадашња непринципијелност штетна је за њих саме. Косову су дали независност, Српску гуше, Војводину на силу претварају у покрајину са претензијама да постане федерална јединица, а Србе на северном Косову спречавају да имају било какву аутономију.

Зашто путем самоопредељења могу Косово и Крим, а не може Република Српска?

– Када би Република Србија била велика сила и имала нуклеарно оружје, Република Српска би постала независна. Толико о међународном праву. Ипак, наша борба је праведна и ако успемо да одржимо своју државност, политички се ујединимо и обновимо нашу привреду, независност ће једнога дана доћи на дневни ред и ми ћемо успети да се за њу изборимо.

Неутрална” Аустрија тражи укидање РС!

Како коментаришете најављени долазак Бечке филхармоније у Сарајево 28. јуна ове године, односно на 100. годишњицу Сарајевског атентата?

– Мислите да би требало осудити одлазак Бечке филхармоније у иностранство? Уверен сам да је добро што долази. Није добро што неко у ЕУ у Сарајеву види узрок светског рата. Ако би они желели да својом музиком осуде рат, најбоље би било да свирају у центру Беча. Тамо је формулисана освајачка и у својој суштини злочиначка политика једине европске силе која није успела да оснује колонијално царство. Земље у којој је деценију пре 1914. припреман велики рат, нације која је у неспособности да истовремено модернизује установе и сачува велико царство изнедрила милитаристичку генерацију која је мислила да рат може да донесе обнову. На таласу пораза, расних теорија и тоталитарне идеологије, касније је стасала следећа генерација Аустријанаца, која је у Другом светском рату довела до феномена у коме је становништво које је у Трећем рајху чинило седам одсто укупног грађанства, дало готово 50 одсто ратних злочинаца, укључујући самог фирера. Аустрија, која и данас показује велико интересовање за БиХ и Србију, дала је највише високих представника за БиХ и, мада неутрална, предлаже реформе које би довеле до укидања Републике Српске. Све то је могуће захваљујући мимикрији и успешној политици која је некада уверила свет да је “Бетовен Аустријанац, а Хитлер Немац”.

 

Извор: Pressrs.ba