Ктиторска делатност Светог Саве обухвата његов рад на обнови и подизању бројних цркава, манастира и других верских објеката у Србији, на Светој гори, у Солуну и Палестини.
Своју ктиторску делатност Сава је започео у Ватопеду где је даривао овај манастир у ком је боравио.
Још пре него што му се придружио отац, монах Симеон, Сава је у Ватопеду изградио три параклиса. Први, који се налазио иза главне манастирске цркве, посветио је рођењу Богородице, други Светом Јовану Златоустом и трећи преображењу Спасовом који је подигао у великом пиргу. Подигао је монашке келије у Ватопеду и обновио Цркву Светог Симеона Богопримца у Просфори која је била у власништву Ватопеда.
Свети Сава и Симеон су бринули и о неколико других светогорских светилишта. Приликом обиласка светогорских манастира они су постали ктитори Ивирона, Велике Лавре и цркве у Кареји. Њихови поклони су се састојали од злата, али и драгоцених богослужбених предмета.
Неколико месеци након што се Савин отац, Стефан Немања, сад већ монах Симеон, прикључио сину, заједнички су отпочели посао на оснивању српског манастира на Светој гори.
Да би извели овакав подухват Сава и Симеон су прво морали да добију одобрење надлежних власти — светогорског протата и византијског цара. Приликом обиласка Свете горе запазили су опустели грчки манастир Хеландарион (Хиландар на српском) и одлучили су да га обнове.
Јуна 1198. цар Алексије ИИИ издао је хрисовуљу којом су Хиландар и светилишта у околини (такозвана Милеја) дошла под управу српских монаха. После Симеонове смрти 13. фебруара 1199. Сава је наставио са проширењем Хиландара и успео да му присаједини и опустели манастир Зиг.
Након обнављања и организовања манастира Хиландара, Сава је постао ктитор још једне монашке установе — Карејске келије (ћелије) коју је посветио Светом Сави Освећеном. За Карејску келију Сава је саставио и типик чији најважнији део чине одредбе које се односе на обезбеђивање самосталности келије.
Током 1199. Сава је постао ктитор још три светогорска манастира:
Каракале, Ксиропотама и Филотеја. Савина делатност у Ксиропотаму је посебно значајна, где је подигао цркву Светих Четрдесет Мученика и наручио израду живописа.
Манастир Филотеј подигнут је почетком 11. века али је временом опустео и од 1169. губи му се сваки траг у изворима. Сава је помогао обнову манастира чиме је постао његов ктитор.
У Солуну је Сава дао велики прилог манастиру Богородице Евергетиде. Приложио је бројне драгоцености и наложио је да се изврше и одређени грађевински радови на манастирској цркви.
У важном центру православног монаштва, Солуну, Сава је био ктитор манастира Филокала у коме је боравио током својих посета Солуну.
По повратку у Србију са моштима светог Симеона, Сава је наставио и развио своју пређашњу делатност сарађујући притом са својим братом, великим жупаном Стефаном Немањићем.
По повратку у Србију са моштима Светог Симеона, Сава је организовао завршне радове на манастиру Студеници.
По завршетку Студенице наредни значајан Савин подухват који је извео заједнички са својим братом, великим жупаном Стефаном, било је подизање Дома Спасовог, односно манастира Жиче који је постао прво седиште архиепископије. Завршни радови као и израда живописа објављени су тек након Савиног повратка из Никеје где је постао архиепископ.
Савини биографи напомињу да је Сава у Србији подигао већи број нових цркава и обновио доста постојећих, што је свакако био део његовог рада на организовању аутокефалне српске архиепископије. Сава је сугурно нешто радио и у Грачаници јер краљ Милутин, који је из темеља обновио ову богомољу, у хрисовуљи помиње своје прародитеље, речју којом су сви Немањићи углавном означавали Светог Симеона и Саву.
По повратку са првог ходочашћа између 1230. и 1234. године, Сава је отпочео радове на изградњи цркве Светих апостола у Пећи. Последњи значајан храм у Србији који носи печат Савине делатности је манастир Милешева чији је главни ктитор био српски краљ и Савин братанац Владислав.
У Светој земљи, са циљем да уздигне и осигура положај Српске цркве,Сава је створио и властити манастир као уточиште будућим српским ходочасницима. У овом манастиру Сава је подигао цркву коју је посветио Светом Јовану Богослову.
За време боравка у Палестини 1229. године Сава је дао значајне прилоге грузијским манастирима у близини Сиона. Ту је стекао ктиторско право на помињање у многим манастирима.
Као ктитор, Сава је значајно утицао и на развој српске средњовековне архитектуре и сликарства. Читав тринаести век, све до Милутинових освајања грчких територија на југоистоку, носи печат Савине делатности. Сви Савини биографи истичу Савину заинтересованост за сликарство. Живописи у важним сачуваним споменицима, Студеници и Жичи, показују значајан утицај првог српског архиепископа на развој црквеног сликарства у средњовековној Србији. Бирао је оне светитеље који су најусклађенији са идеологијом куће Немањића и његовим личним схватањима.
Извор: Историјска библиотека
