Истраживање јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“, у којем је учествовало 1.054 испитаника старијих од 18 година, показало је да је подршка грађана реформама, као и претходних година, веома висока.
Од укупног броја испитаника њих 64 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.
Као најзначајније реформе које највише утичу на свакодневни живот грађани виде реформу здравственог система (16 одсто), реформу правосуђа (14 одсто), борбу против корупције (16 одсто), реформу образовног система (10 одсто) и реформу пољопривреде (10 одсто).
Следећа по важности је реформа заштите потрошача (8 одсто), следе реформа заштите животне средине (6 одсто) и боља заштита људских права (6 одсто).
Већина за дијалог са Приштином
Највећи проценат грађана, њих 58 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.
Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 31 одсто грађана сматра да је то лоше, а 34 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
За највећи број грађана, њих 17 одсто, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, пут ка бољој будућности младих људи (16 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (11 одсто).
Недовољна информисаност грађана, када говоримо о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, посебно се огледа у томе што 25 одсто испитаника верује да је Русија највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година, што није у складу са чињеницама.
Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2015. године, Европска унија и њене државе чланице, са око 2,7 милијарди евра донираних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.
Са овим податком је упознат 21 проценат испитаника. Исти проценат изјаснио се за Кину, док је на четвртом месту Јапан са 11 процената.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања Европској унији и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.
Анкета је рађена према стандарду Евробарометра.
