Шта, међутим, избор овог социјалдемократа по политичком уверењу, правника по образовању и протестанта по верском опредељењу може значити за Србију, којој је на путу ка Европској унији подршка Берлина неопходна, а економска сарадња изузетно важна?
У дипломатској “борби“ за наклоност Берлина, у којој нема дефинитивних победа после којих следи башкарање на “ловорикама“, где се контакти успостављају филигранском техником, а свака персонална промена у врху државе с пажњом прати, једно је јасно – Београд од сада у председничком дворцу “Белви“ има великог познаваоца српских политичких прилика и политичара, чија је реторика увек била одмерена и јасна.
За разлику од одлазећег председника, харизматичног свештеника из Ростока Јоахима Гаука, који се у току свог мандата није посебно бавио ни Балканом, нити Србијом, Штајнмајер познаје и догађаје и људе – од времена владе Зорана Ђинђића до владе Александра Вучића.
За Србију би могло бити од значаја и то што нови шеф немачке државе, како се каже, има коректне односе са Москвом, за разлику од Гаука, оштрог критичара Кремља, који у току свог мандата није био у државној посети Русији.
Данашњи избор Штајнмајера први је велики избор у овој години – на јесен се, наиме, одржавају савезни избори и трка за “канцеларску фотељу“ у којој ће учествовати и Ангела Меркел, а из редова Штајнмајерових социјалдемократа, као канцеларски кандидат, и Мартин Шулц, па се аналитичари питају да ли је данас „повучен конац“ даљих промена у врху државе, па и другачије политике Немачке по бројним питањима.
Ипак, избор Штајнмајера, којем око 60 одсто Немаца верује, како су се изјаснили, а који је некада био шеф Канцеларске службе бившег канцелара Герхарда Шредера, те два пута шеф дипломатије, оставља простор за уверење да ће Србија остати „на радару“ најмоћније европске земље.
