Јокић је отворено рекао Американцима како је било 1999.
Никола Јокић био је саговорник популарног америчког медија “Блеацхер репорт”, за који је открио много тога занимљивог.
– Сви наставници у основној школи су ме волели, увек сам ишао около и збијао шале, био сам виши од многих, али и дебљи. Волео сам математику, историју, али нисам физичке активности, нисам могао у средњој школи један склек да урадим. Недостаје ми дом, отишао бих сада. Треће сам дете и мало сам ближи родитељима него моја браћа – рекао је Јокић за Блеацхер репорт, који живи са браћом Страхињом и Немањом.
Американци су сазнали и да Страхиња удара столице када не иде све како треба на терену, а када отац дође у Денвер, нико не жели да седи поред њега колико виче.
– Када се моја каријера заврши, вратићу се у Сомбор, ту је суперуспорено све, не мораш да идеш нигде далеко, све је ту. Имам канал, природу, могу наћи мир ван града. Волим да живим негде где могу да се возим без навигације. Нема места као што је дом? Тако некако – додао је Јокић, а неизбежна је била прича о бомбардовању.
– Сећам се сирена, склоништа, искључивања светла. Практично смо живели у мраку. У 9 увече су се гасила светла – навео је Јокић, који има добар однос са свима са простора бивше СФРЈ.
– Многи момци са којима сам у НБА се заправо ни не сећају рата. Има ли мржње међу нама? Не. Играчи се не мрзе, мислим да се ни ни у земљама не мрзе. То је рат, ништа између људи – закључио је Јокић.
Извор: Телеграф.рс
