Улрих Ладурнер: Намерно сам одабрао једну тако снажну слику, хтео сам пажњу јавности да усмерим према Балкану – зато што имам осећај да се у овом тренутку тамо, из различитих разлога, нешто спрема. Наравно да све те земље још нису чланице ЕУ, али моја аргументација је јасна: то је део Европе и мора остати дио Европе. И то треба јасно сигнализирати.
Али управо то ЕУ не чини. Тврди се већ годинама да све земље региона имају европску перспективу, али напретка нема. Управо супротно, регион назадује, видимо и нове напетости, националисти тестирају колико далеко могу ићи. ЕУ је последњих година запоставила Балкан.
Било је пуно других криза којима се ЕУ бавила и морала бавити. Политика је била у стално кризом модусу. А за решавање проблема на Балкану треба се усредоточити на те проблеме и потребна је издржљивост, упорност. А у томе ЕУ није успела, јер се и сама бори за преживљавање. Додатни је проблем да су се на Балкану с временом формирале структуре које се одупиру реформама. И сад је тешко „разбити“ те структуре, преноси Дојче Веле.
Балкан се вратио у фокус, као геополитички врло занимљив регион. Зато би ЕУ коначно требало да уведе ред у региону и да Балкан почне да доживљава као приоритет, стоји у Вашем тексту. Није ли то илузорно очекивати у овом тренутку?
Сетимо се 90-их година, када су балкански ратови окончани захваљујући америчким интервенцијама и ангажману Клинтонове администрације. Европљани нису мрднули прстом ни у БиХ ни на Косову. Не могу замислити да Доналда Трампа Балкан данас претерано занима. Због тога ЕУ и има одговорност да се побрине око тог региона – и то у сопственом интересу. Балкан се не сме препустити другима. Ни Американцима, а ни Русима.
Да, али не смемо ипак заборавити да људи на Балкану желе у ЕУ, ЕУ је атрактивна. Још увек унија има већину тих људи на Балкану на својој страни. Али у праву сте, премало је урађено и ЕУ је зато изгубила симпатије и подршку и део тих људи. Било је премало притиска на локалне моћнике попут Додика и осталих. И премало подршке демократским снагама. Без обзира на све, ја ипак не мислим да је Балкан изгубљен.
Кад се ради о европским перспективама земаља региона, постоји она шаљива реченица која, чини ми се, добро описује статус qуо: једни се претварају да желе у ЕУ, а други се претварају да ове прве желе да приме…
Како оцењујете улогу Немачке у региону У БиХ или Македонији, на пример, где су кризе најочитије?
И Немци су, као и остатак ЕУ, дуго времена „спавали“ кад се ради о Балкану, прецизније говорећи они су се бавили другим проблемима. Али су се онда пробудили, након великих протеста у БиХ, али и након што су схватили да је Путин активан на Балкану, Немци и Британци су покренули заједничку иницијативу како би извршили притисак у циљу реформи земаља региона. Немачка је схватила да мора учинити више, али ево опет видимо и на самиту на Малти да Балкан није главна тема – већ Либија и мигранти. Чак и у временима када су мигранти били на Балканској рути, није се причало о Балкану, већ о мигрантима.
Значи опет ништа од приоритетног третмана Балкана? Балкан као задња рупа на свирали?
Нажалост не, тренутно не. Али ће Балкан опет постати приоритет ако избије нека већа криза. А онда ће бити прекасно.
Је ли стварно могуће избијање новог рата на Балкану?
Не. Не верујем да би могао избити рат као у 90-им годинама. Не могу то да замислим. Али видимо да се појачава конфликтни потенцијал. Воз у смеру Косова, мањкаве економске перспективе, масовна миграција младих, претпоставке да се Балкан опет претвори у конфликтни регион су дакле присутне. Не желим да поредим Балкан са Сиријом, али и на Балкану се сударају интереси великих сила. ЕУ је ту активна, видимо да су и Руси активни, ту је и Турска…
Како ће се Трампов избор одразити на Балкан?
То тек треба видети, он је доста неурачунљив. Оно што је важно – то је да је Балкан одговорност ЕУ. Балкан није још комплетно део ЕУ, али је део Европе. ЕУ мора одлучније деловати како би регион напредовао, а људи имали перспективу. То није задатак ни Америке ни Русије – већ нас Европљана.
