Горан је од комшинице из села добио информацију да је Добривоје „управо умро“. Она је, практично, само пренела поруку од пријатељице, иначе медицинске сестре.
– Пошто је реч о озбиљној жени, одмах смо кренули да спремамо сахрану – прича нам Горан Ђурић.
– Разапели смо шатор и купили 100 килограма рибе. Отишли смо и у погребну фирму и одабрали сандук, дали податке за умрлицу. Уследило је прибављање папира, па сам кренуо по документацију у болницу, где сам затекао живог оца.
Милан Ђурић, рођак Добривојев и стриц Горанов, придружио им се у припреми сахране. Обрт је био крајње неочекиван.
– Настала је права ујдурма како да вратимо рибу. Морали смо шатор да склањамо, а умрлице само што нису биле излепљене – прича Милан Ђурић.
Из болнице није стигао телеграм да је умро, нити какво званично саопштење. Информација коју је породица незванично добила није проверавана. Кренуло се одмах, како обичаји налажу, да се „спрема и оно што нема“.
Требало је Добривоја, доброг човека и домаћина, испратити како треба на вечни починак. Испоставило се да је информацију, ипак, требало проверити у болници.
Иначе, сахрана Добривоја је била заказана за данас.
Извор: Вечерње новости
