loading...
Издвајамо Србија

ОГОРЧЕНИ СИН УБИЈЕНОГ МИНИСТРА ОДБРАНЕ: “Власти су се мењале, али не и ћутање о злочину без казне”

После пуних 17 година од смакнућа мога оца Павла Булатовића, скоро да немам речи огорчења коју не бих потрошио за оне који су задужени за откривање његових убица, каже за “Блиц” његов син Балша Булатовић.

Министра одбране бивше СРЈ Павла Булатовића (52) је убијен 7. фебруара 2000. у ресторану Фудбалског клуба Рад на београдској Бањици, а убице и налогодваци до данас нису откривени.

– Доста се власти од тада променило, али не и ћутање о овом злочину без казне. Пресудили су му неки којима је већ од поодавно требало судити. Знам да његова душа вапи за истином, правом и правдом, а утехе нема и неће је бити – рекао је син убијеног Булатовића.

Тадашњи савезни министар одбране убијен у вечерњим сатима, док је седео са Вуком Обрадовићем, директором “Ју гарант банке” и Мирком Кнежевићем, управником ресторана.

Убица се пришуњао преко главног терена ФК Рад, пришавши задњој страни ресторана и кроз стакло испалио три рафала из “калашњикова”, који су Булатовића погодили у груди.

У пуцњави је лакше рањен и Кнежевић, док је Обрадовић повређен од поломљеног стакла. Истрага је потврдила да су са атентатором била двојица саучесника. Београд је био блокиран после убиства, а у потеру се за извршиоцима укључила се и војна полиција. Међутим нико није ухапшен.

Тадашња Савезна скупштина формирала је анкетни одбор за утврђивање истине о убиству министра одбране. Анкетни одбори Већа република и Већа грађана одлучили су да све седнице држе заједно. Одржане су укупно четири заједничке седнице, саслушани су су бројни сведоци из тадашњих државних структура.

Председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ тада је саопштио како је одбор дошао до податка да је осумњичени за извршење тог злочина Будванин Иван Делић. Међутим, та информација је касније демантована.

Анкетни одбори су у свом извештају констатовали да је остварена минимална сарадња између Управе безбедности, Генералштаба ВЈ и МУП-а Србије, док није било никакве сарадње са Министарством унутрашњих послова Црне Горе.

Поменути Одбор је иначе саслушао тридесетак особа, између осталих и генерале Бранка Кргу, Ацу Томића, Драгољуба Ојданића, Радомира Марковића, Небојшу Павковића, затим високе челнике ДБ и полиције Горана Петровића, Влајка Стоиљковића, Душана Михајловића, политичара Момира Булатовића…

Закључак обимног извештаја који је одбор објавио 22. јануара 2002. године, а чији су резултати стали у књигу од 1.000 страна, био је да је Булатовић ликвидиран јер је покушао да спречи махинације приликом набавке војне опреме.

Већа тадашње Савезне скупштине нису прихватила извештај анкетног одбора о убиству Павла Булатовића, уз оцену да су прекорачена овлашћења у раду одбора и да је одбор преузео улогу правосудних органа.

Случај водио судија Симеуновић

За случај је био задужен истражни судији Окружног суда у Београду Небојши Симеуновићу, који је пронађен мртав у Дунаву децембра 2000. Судија Симеуновић, који је у октобру 2000. одбио да изда налог за хапшење рудара из “Колубаре” који су се побунили против Слободана Милошевића, као и Бориса Тадића, Небојше Човића и других лидера и активиста ДОС, последњи пут је виђен 6. новембра 2000, па се сумња да је нестао следећег дана. Његово тело пронађено је 3. децембра те године на обали Дунава између хотела “Југославија” и Ушћа, али узрок нестанка и смрти су мистерије и поред тога што је истрага отворена већ пуних 16 година.

 

Извор: Блиц

loading...