Србија

ПРИШТИНА ПРЕД НОВИМ ФИЈАСКОМ Нису успели пре две године, а тек ове ће ТЕШКО ДО УНЕСКА

Амбасадор Србије при Унеску, Дарко Танасковић, рекао је да је због промењених међународних околности, Приштини сада много компликованије да излобира чланство у Унеску и да није искључено да ће да размисле да ли ће уопште поново конкурисати ове године.
Ми са могућношћу понављања захтева живимо од краја Генералне конференције 2015. године, када Косово није примљено и када су највиши представници Приштине изјавили да ће покушати поново – рекао је он, наводећи да изјаве приштинских званичника показују да се о томе озбиљно размишља.

Он је рекао за “Спутњик” да је могуће да су истините спекулације да је Приштини из западних центара сугерисано да ипак не конкурише опет за Унеско. Према његовим речима, то је сасвим могуће имајући у виду каква је ситуација у Унеску, а и у међународној заједници.

– После тих медијских сазнања, појавили су се и написи људи упућених у процедуру подношења захтева за пријем у Унеско, где се говори о томе како би требало још испунити предуслове као што је регулисање питања заштите културних споменика кроз одређену законодавну регулативу и да би Косово, у координацији са својим савезницима у међународној заједници, требало боље да припреми свој досије приликом захтева за пријем – додао је он.

Наводећи да је нејасно да ли ће и када Косово то учинити, он је рекао да се много тога изменило у међународној заједници, да има унутрашњих промена у појединим значајним земљама, гђе долази до смене власти и гђе ће се и током ове године одржати избори.

Узбуркана међународна заједница

– У односу на сам Унеско, као што су рекли неки од битних чинилаца као што су САД, Велика Британија, разматра се какав би став према тој организацији у будућности уопште требало заузети. Све у свему, узбуркала се међународна заједница – рекао је Танасковић.

Танасковић је оценио да то сигурно није погодан тренутак за Приштину за покретање овакве кампање, јер поједностављено речено, већина земаља има друга посла, чак иако у начелу подржава чланство Косова у међународне организације и Унеско.

– Сасвим је сигурно да они који би желели тај захтев да поднесу процењују да ли би било опортуно са становишта исхода ове године подносити захтев. Пошто нису успели ни онда када је ситуација за њих била повољнија, сигурно да има разлога да они који би поднели захтев добро размисле – додао је он.

Напомињући да је Приштина говорила да ће 2017. године бити знатно теже, Танасковић је подсетио да је ово изборна година у Унеску, када се бира генерални директор Унеска, што је већ једна велика кампања коју води више земаља које имају своје кандидате.

Још без интезивног лобирања

Он је упозорио да би улазак самопроглашеног Косова у Унеско била одређена потврда државности на нивоу Унеска, што наравно не прејудицира однос према Косову у УН, али јесте сигнал који Београду никако не би одговарао.

Он је додао да само Косово не може много активно да учествује у лобирању унутар Унеска, па то преузимају државе које га подржавају.

– За сада нема никаквог интензивнијег лобирања, још је рано. Има само испитивања терена, прелиминарних разговора о томе како би се гледало на подношење захтева – додао је он.

Пријемом Косова у Унеско српски споменици би постали косовски

Он је упозорио да би пријемом самопроглашеног Косова у Унеско могла бити промењена формулација, по којој се српски споменици на Косову и Метохији, који су на листи светске баштине, инвентарски воде под Србија и означени као “средњовијековни споменици на Косову (Србија)”.

Хипотетички, додао је он, ако би Косово постало члан Унеска, споменици би се третирали као културна баштина на територији Косова, а тада би Приштина сигурно тражила да се избрише одредница “Србија”, пошто се културно наслеђе не може налазити на територији две државе-чланице у исто време.

Танасковић је рекао да је на списку потенцијалних номинација за листу српске баштине више ставки, а да је у овом тренутку најактуелнији упис Манастира Студеница, као и да се разговара врло озбиљно о номинацији гусала као српског националног фолклорног инструмента у блиској будућности.

– Ту су и неке прекограничне номинације у вези са заштитом еко-система Мура, Драва, Дунав. Понашањем Хрватске је блокиран процес, али ћемо ми покушати да упишемо свој део тог јединственог био-резервата – додао је он.

Извор: Srna
loading...
Loading...