Новина у нацрту закону је и избор директора, где ће последњу реч давати министар просвете. На оптужбе синдиката да би тим потезом сва власт била у рукама министра и да би се увело партијско запошљавање, Шарчевић је недавно медијима рекао да је циљ да се спречи а не уведе партијско запошљавање
За родитеље чије дете малтретира вршњаке у школи, нарушава углед и част другог ученика или наставника Нацрт закона о основама система образовања и васпитања предвиђа новчане казне од 30.000 до 100.000 динара
Новчана казна и за неоправдане!
Родитељи ће уколико ове одредбе буду усвојене, осетити на “новчанику” и ако не упишу дете на време у предшколски програм или школу, али и ако у року од осам дана не оправдају изостанке из школе.
Предвиђена новчана казна за то је од 5.000 до 100.000 динара.
За теже прекршаје детета у школи, радна верзија нацрта Закона у коју је Тањуг имао увид, предвидела је за родитеље прекршајну или кривичну одговорност.
У тежу повреду обавеза ученика спадају уништавање, преправка или дописивање података у евиденцији коју води школа, преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје школа, уништавање или крађа имовине школе.
Употреба алкохола, дувана, наркотика, уношење оружја у школу или употреба мобилних телефона којим се угрожавају права других ученика или у сврху преваре приликом оцењивања, такође су дефинисани као тежа повреда обавеза.
По први пут предвиђене су новчане казне и за секретаре школа који не буду савесно обављали свој посао – од 5.000 до 100.000 динара.
Министар просвете Младен Шарчевић раније је рекао да ће секретари школа бити кажњавани уколико, као правници, не упозоре директоре “да не срљају у судске спорове за које се унапред зна да ће бити изгубљени”.
Због изгубљених судских спорова рачуни многих школа данас су у блокади, а министарство је ове године издвојило 215,5 милиона динара за изгубљене судске спорове.
Предлог је и да се време које ђаци проводе у школи више не мери школским часовима, него сатима, а да се у њихов радни дан рачунају обавезни и изборни часови, ваннаставне активности.
Ђаци ће моћи да оснивају ученичке задруге, у оквиру којих ће моћи да се опробају у предузетништву.
Нацртом је предвиђено да велика матура буде спремна за школску 2018/19. годину, да општа матура замени пријемне испите, али би тај модел био прво тестиран као пилот-пројекат, а потом уведен у све школе.
Новина у нацрту закону је и избор директора, где ће последњу реч давати министар просвете. На оптужбе синдиката да би тим потезом сва власт била у рукама министра и да би се увело партијско запошљавање, Шарчевић је недавно медијима рекао да је циљ да се спречи а не уведе партијско запошљавање.
И даље ће школски одбори давати своје предлоге, појаснио је, а министар ће интервенисати само у изузетним случајевима, где постоји спрега школског одбора и директора и покушавај да протежира лошији кандидат.
– Имамо 30 случајева у којима је Агенција за борбу против корупције предложила разрешење директора, а школски одбор се оглушио. Е то више неће моћи – поручио је Шарчевић.
Радна верзија нацрта Закона предвиђа да министар може да смени директора који лоше ради, што до сада није био случај.
У току су разговори представника министарства просвете са репрезентативним синдикатима, који имају бројне замерке на радну верзију нацрта Закона, а једна од највећих је што од почетка нису били укључени у израду закона.
Тек када се усагласи текст нацрта Закона иде у јавну расправу, па тек онда у скупштинску процедуру.
Извор: Телеграф.рс/Танјуг
