Пише: Стефан ВУКОВИЋ
Недавно су у многим крајевима свијета почели да се појављују „необични свјетлосни стубови“ које су људи фотографисали и објављивали на интернету: од Америке, Канаде, Норвешке, Кине и Русије. То би могао да буде један од знакова приближавања промјене географских полова Земље. Хипотезу о живој Земљи доказала је експедиција на челу са познатим геофизичаром и ветераном војне шпијунаже Игорем Николајевичем Јаницким – касније су све то потврдили у Институту земаљског магнетизма, јоносфере и ширења радиоталаса „Николај Васиљевич Пушков“ Руске академије наука. Радује чињеница да ће се кренути у обнављање објекта „СГ-3“ – Колске сврхдубоке бушотине. Као иницијатори су, наравно, иступили Геолошки институт Колског научног центра Руске академије наука, Научно-производни центар „Недра“ руског државног геолошког холдинга „Росгеологија“ и Научно-производни центар „Колска сврхдубока“.
Истраживања Ернста Рифгатовича Мулдашева, доктора медицинских наука, професора – на свјетском нивоу познатог хирург-офталмолога, генералног директора Сверуског центра очне и пластичне хирургије Министарства здравља Руске Федерације у Уфи (главном граду Републике Башкортостан – Башкирије), показала су да је такозвана Кула Ђавола – на језику индијанаца „Кула лоших богова“ (држава Вајоминг, САД, национални споменик проглашен од стране Рузвелта) мјесто будућег Сјеверног пола – да ће се ту премјестити оса Земље. То су резултати његове последње научне експедиције на планинама Тибета. Висина тибетанске планине Кајлаш (познате и под именом Планина Свастике) је 6 666 метара. Такође се помињу мјерења од 6 638 – 6 714 метара, али ћу се задржати на првом због следећих мјерења. Провођење меридијана од Кајлаша до пирамида у Египту продужавање линије води до Васкршњег острва (Рапануија), такође се на тој линији налазе пирамиде Инка. Још интересантније је то што је растојање од Кајлаша до Стоунхенџа тачно 6 666 километара, затим од планине Кајлаш до крајње тачке хемисфере Сјеверног пола растојање износи тачно 6 666 километара, а до Јужног пола тачно два пута по 6 666 километара. То је доказ да је планина Кајлаш директно повезана са главним пирамидама Земље и другим кључним објектима такозваног „Система древних монументалних конструкција“. Није случајно Аненербе (нацистичко друштво за изучавање древне германске историје и наслеђа предака) на Алтају тражило „пупак Земље“ (геопатогену зону – систем гравитационих електромагнетних полова), а у Волгограду (тада Стаљинграду) око Мамајевог кургана „акупунктурну тачку Земље“. Чак се и викендица Путина налази на обали алтајске ријеке Катуњ (у преводу са алтајског језика „кадин“ – „госпођа“; „домаћица“), на територији загонетног Беловодја. Нема сумње да је прекоокеанским елитама то извјесно, јер већ пакују кофере и пресељавају у Јужну Америку, посебно у Бразил.
Раније спровођена истраживања Института динамике геосфера Руске академије наука (на бази Научног савјета РАН за физику соларно-земаљских односа „Сунце-Земља“) су показала: за 150 година сила магнетног поља Земље се смањила за 10 процената. Током тог периода сјеверни магнетни пол се помјерио 685 миља на Арктику. Током прошлог стољећа брзина премијештања магнетних полова повећана је у поређењу са претходних 4 стољећа.
Захваљујући Стаљину и Берији била је организована високоширока ваздушна експедиција „Сјевер-2“ на чијем челу је био генерал-мајор авијације Александар Алексејевич Кузњецов, начелник Главне управе Сјеверног морског пута (Главсевморпут) при Савјету министара СССР-а, у чијем саставу су били сви истакнути совјетски поларни истраживачи. У Сибиру ће опет бити субтропска клима као у древним временима. И то ће бити природан феномен, не вјештачки као што су планирали совјетски инжењери који су предлагали дијељње вода Тихог и Сјеверног леденог океана гигантском конструкцијом ради побољшања климе Сибира и Крајњег Сјевера.
Путин зна тајну календара Маја. Сам Владимир Владимирович се родио под знаком ЕП. Године 2012. није било „смака свијета“ наравно, него обратно – то је нова епоха развоја човјечанства (планете нашег сунчевог система постројиле су се у линију усмјерену на Млијечни пут). У зодијакалном систему то је прелаз од епохе Риба ка епохи Водолија. Древна знања потпуно детаљно, јасно и схватљиво доказују савремене погледе на устројство свијета. Маје су оставили Цолкин (у преводу са језика Маја „рачун дана“) – календар са хармоничним системом (матрицом) рачунања 13:20. Основна јединица – број 13 (главни коефицијент – константа хармоничног система), који форимира структуру Цолкина који се састоји од 260 елемената. Број 260 је производ два броја читавог система: 260 = 13 x 20. Временски циклус се састоји од 13 бактуна (секундарних фреквенција свјетлости). Бактуни представљају период времена око 400 година. Одатле је тринаестобактунски систем око 5 200 година. Њихова матрица је основана на експоненцијалном бинарном облику бројева са основом 20 (користећи само три условна симбола: тачке, која означава јединицу; линије, која је равна пет јединица; и стилизоване шкољке која означава нулу, ранг и потпуност). То је 20-тирични систем који има сличност са универзалним бинарним кодом (број који стоји у првом рангу има множилац 1, у другом рангу се множи са 20, у трећем са 400 и тако даље). Редослед првих 13 чланова реда степена 20: 1, 20, 400, 8 000, 160 000, 3 200 000, 64 000 000, 1 280 000 000, 25 600 000 000, 512 000 000 000, 10 240 000 000 000, 204 800 000 000 000, 4 096 000 000 000 000. Савремени циклус 13 бактуна почео је 3 113 године до нове ере и завршио се 21. децембра 2012. Године нове ере. Што се тиче фрактала они стално чувају пропорционалност. Број 13 је фрактал 130: 130 = 13 x 10; 144 – фрактал 1 440: 1 440 = 144 x 10. По Словенско-Аријевском Ведском календару Кољади Дар та промјена епоха је представљена тако што рукав наше галаксије излази из сазвјежђа Лисице и премијешта се у сазвјежђе Вука.
Јуриј Валентинович Кнорозов, доктор историјских наука, први је у свијету дешифровао списе Маја, затим је открића математички поткријепио Григориј Јаковлевич Перељман у виду формуле идеалног горива. Перељман већ више година ради у строго заштићеним подземним кабинетима и одбио је Нобелову награду, због опасности да је то само мамац западних обавјештајних служби да изађе из Русије како би га на крају киднаповали. Разрађен је пројекат са кодом „Вепар 1“. Јамал, то је јединствено мјесто у свијету гдје се добија хемијски елемент изотоп осмијума 1870s – Јамалиј, од којег зависи могућност приближавања брзини свјетлости.
Паралелно са тим, на свијет се појављују дјеца „индиго“ – шеста раса која посједује натприродни (сврх)интелект и различите способности које нису карактеристичне савременом човјеку: добро здравље, високо ментално својство, свеопшти поглед на устројство свијета, истакнути таленти и слично. Рекао бих да је то чудесни „десант спаса“ Васионе која се развија. Треба се сјетити низа научних експеримената са крвљу разних народа и раса (’30-тих година прошлог вијека) руског научника свјетског имена, генетичара, професора Манојлова који су доказали да човјечанство не може имати јединственог претка и заједничку прамајку. Документа су раније била заштићена, али је недавно скинута ознака строге повјерљивости.
Русија ће предводити препорођену цивилизацију Земље. Центар цивилизације се премијешта у Сибир, тачније „пол топлоте“ ће се премјестити у Јужни Сибир. Такође, треба се сјетити чебаркуљског метеорита (2013. године) – који у ствари није био само метеорит, него ја бих рекао посебан „упозоравајући артефакт“ – знак послат одозго. Нико није погинуо! Експертна оцена је утврдила да је јачина експлозије 300 – 500 килотона, а јачина бојевог блока најјаче руске сврхстратешке ракете „Војвода“ (специјално испројектоване бојеве главе за уништавање америчких градова) – 500 килотона. Зато и кажем да је то посебно упозорење одозго, посебно за оне који живе на 59 меридијану. Нулти (универзални) меридијан спроведен неправилно, и то је утврђено помоћу савремених навигационих система GPS и ГЛОНАСС. Метеорит је пао тачно на линију на којој се очекује премијештање полова. У складу са пропорцијом златног пресјека – линија „Пулковска опсерваторија – Црвени трг, Москва“ и линија „Мјесто пада чебаркуљског метеорита – Гринвич, Лондон“. Чељабинска област је генератор тактног сигнала (фреквенције) свих геофизичких процеса Русије и цијелог свијета. Урал – срце Евроазије, једно од најтајанственијих мјеста силе у Русији. На сјевероистоку Русије, у Јакутији (Республици Саха) налази се геопатогена зона огромне јачине која ће ускоро открити многе тајне и загонетке наше сјеверне праотаџбине прелијепе бијеле расе – Хипербореје (Скифије, Велике Тартарије), Велике Асије, Арктиде, Арктогеје (Даарије): Словенско-Аријевске Империје планетарног нивоа.
Напријед, у прошлост ― назад, у будућност.
