О аутошовинизму и србофобији већ дуго је најбоље учити од српских глумаца. Што је неки глумац мање направио у каријери то су му изјаве опакије и србофобније.
Тако Боро Стјепановић недавно за босанске медије изјављује како је: „православље будалаштина, а Кустурици због враћања православљу треба психијатар!“ Стјепановић, велики глумац и умјетник без и једне главне филмске улоге у више од 40 година каријере напада Емира Кустурицу, највећег режисера ових простора свих времена, који је добио све могуће награде, а без Осцара је остао само зато што је храбро стао на страну Срба онда кад је антисрпска пропаганда била најгора.
Бора Стјепановић је углавном глумио наказе, будале и олош, па је вјероватно током тог интервијуа помислио да је у некој од тих улога. Идентификација са улогом код глумаца је честа. И тако Стјепановић који се сам понаша као случај за посматрање прозива Кустурицу да је случај за психијатрију?!
Смета му што Кустурица прича о Божићу који је наша хиљадугодишна традиција, а не сметају му брадате вехабије и џамије на сваком кутку Сарајева, па некад највећи српски град изван Србије изгледа као Багдад, а Босна у којој су током цијелог средњег вијека столовали српски краљеви сад све више поприма изглед исламске ђамахирије! Не сметају му забрађене буле у сваком босанском граду, али му смета православље.
За њега је један муслиман који се вратио у вјеру својих дједова психијатријски случај, али му нису психијатријски случај хиљаде муслимана у Босни који вјерују да их ако се разнесу бомбом након смрти чека 70 дјевица у рају и да Бог од њих тражи да скрате ногавице на панталонама.
У земљи која има највише добровољаца ИСИЛ-а послије Судијске Арабије на свијету, у којој терористички кампови ничу као гљиве послије кише, чији је главни град имао 130 логора за Србе и потпуно очишћен од Срба, он се нашао прозивати једног муслимана који се вратио у аутентичну вјеру својих предака.
Муслимана који одбија и онај ислам који су му на сабљи доњели турски освајачи против којих су његови прадједови ратовали и овај вехабијски ислам који се данас шири Босном као зараза. Јер исламски фундаментализам је вирус, а православље вакицна.
Да су сви да муслимани у Босни и Рашкој као највећи од њих – Емир Кустурица, Меша Селимовић, Џевад Галијашевић, Салих Селимовић и да признају и поштују своје српско поријекло онда не би пристали да буду оружије у рукама неосманистичких, катарски, саудијских, западњачких и ко зна чијих интереса. Онда им Босна не би била овако разваљена и уништена. Повратак српству, својој изворној нацијиу и враћање светосављу, највећој ризници духовности једини су исправни пут за босанске муслимане.
Стјепановић и Кустурица су доказ да није Србин онај који се презива на -ић, него да само онај који има довољно части, храбрости и поштења да слиједи тај тежак пут српства. У својим филмови Стјепановић је глумио наказе, олош и луђаке, можда би било добро да у животу ако већ не може Србина, бар почне глумити човјека.
Мислав Хорват
