Издвајамо Србија

ВЛАСИ ТВРДИ НАТО ОДОБРАВА ФОРМИРАЊЕ ВОЈСКЕ КОСОВА: Српски експерт упозорава – Србија да се обрати СБ УН!

Имамо сигнале и из НАТО-а да Косово треба да се припреми да има сопствену војну структуру, каже Азем Власи. Србија треба да се обрати СБ УН, сматра професор Душан Челић.

Loading...

После усвајања Резолуција о трансформацији безбедносних снага Косова у оружане снаге Косова у косовском парламенту без подршке српских посланика, Хашиму Тачију гласови Срба неће бити ни потребни да формира војску. Али тај изгласани документ само је необавезујући папир који би Београд могао да обори дипломатском акцијом.

Да ли Косово може на основу усвојене резолуције да формира своју оружану формацију? Колико је ту битна Резолуција 1244 и зашто се Приштини толико жури да направи војску?

Душан Челић, бивши члан експертског тима за преговоре са Приштином и професор међународног права, за Спутњик каже да сама резолуција нема правно дејство, али да би оснивање војске Косова угрозило не само Србе на Косову и Метохији, већ и остатак територије Србије.

„Та резолуција нема обавезујућу снагу чак ни по унутрашњим правилима самопроглашене државе Косово. Резолуција је свуда у свету необавезујући акт, па тако и на Косову. Он има више политичку снагу јер се њиме изражава намера да се оснују оружане снаге такозване републике Косова“, објашњава професор Челић.

Он додаје да је свима јасно да према Резолуцији 1244 на Косову војно могу да буду присутне само две оружане снаге: Кфор, то јест НАТО, и снаге војске и полиције Србије.

„Дакле, то су једине две војне компоненте које смеју да буду на територији АП Косова и Метохије! Оно што се заборавља и што би требало сада актуелизовати управо због ове резолуције је да се поново покрене питање повратка једног броја српских снага на Косово, како је то предвиђено и Резолуцијом 1244“, предлаже он.

Челић сматра да Приштина обилато користи „то што ми не инсистирамо на ономе што нам је дато Резолуцијом 1244“ и да то у Приштини виде као „попуштање“ Београда, који је све карте бацио на евроинтеграције.

„Ова приштинска резолуција је последица тога. Они размишљају као што су размишљали и када су прогласили незaвисност Косова — ајде ми то да урадимо, иaко се коси са свим правилима!“, каже Челић.

Према његовом мишљењу, једини субјект који је овлашћен да покрене питање стварања војске Косова пред СБ УН је Београд.

„Министарство спољних послова путем захтева треба да се обрати СБ УН. Када би се то питање отворило, јасно би се показало да било какво оснивање некакве војске самопроглашене државе Косово не долази у обзир, па макар и одговор на захтев Србије не био позитиван. Овако, ако не показујемо интерес за право које нам припада по Резолуцији 1244 и ако не инсистирамо на њему, онда наравно да ће друга страна инсистирати да војно покрије ту територију“, објашњава он.

Формирање војске Косова, према његовим речима, угрозило би не само безбедност Срба на Косову, већ и остатак Србије.

Зашто је Косову потребна војска је друго питање на које би одговор могао да се нађе у речима америчког амбасадора на Косову који је недавно изјавио да „снаге КФОР-а не могу напусти Косово пре него што оно буде способно да за самоодбрану“.

„НАТО неће бити успешан уколико за собом остави вакуум. Важно је да подржимо постепену трансформацију БСК у оружане снаге, са ограниченим мандатом одбране на територији Косова. То неће бити лако, ни политички, ни логистички, али морамо да прихватимо ову трансформацију, која ће, дефинитивно, побољшати регионалну сигурност, и то је услов за свако евентуално повлачење КФОР-а.“

Азем Власи, саветник у министарству спољних послова Косова ово је на неки начин и потврдио за Спутњик.

„Косово је независна држава и Кфор као безбедносна структура УН не рачуна да остане довека на Косову и ми већ имамо сигнале и из НАТО-а и из земаља које чине НАТО да Косово треба да се припреми да има сопствену војну структуру и због тога је ово питање и постављено у скупштини. То неће одмах, наравно, да се реализује, али ми се спремамо да имамо своју војску, као што је има свака друга држава“, каже Власи.

Он објашњава да чињеница да српски посланици неће дати свој глас у скупштини Косова за формирање војске може да се заобиђе.

„Могуће је ојачати структуру КБС, то јест, да капацитетом прерасту у озбиљну одбрамбену снагу независно од тога да ли ће остати исто име или не. Значи, не мора да се мења устав, ни посебна уставна одредба за коју би било потребно две трећине гласова у Скупштини међу којима су и гласови етничких заједница, него се допуњује постојећи закон о сигурносним снагама Косова“, објашњава он.

Власи тврди да се у Резолуцији 1244 ни на који начин не спомиње Србија, већ каже да се њоме укида сваки вид суверенитета ондашње СРЈ и успоставља привремена администрација УН на Косову до налажења коначног решења.

У резолуцији коју је усвојио парламент Косова наводи се да се Влада Косова овлашћује да прво координише, а потом и скупштини проследи на усвајање стратегију за трансформацију БСК у ОСК. Такође се изражава и „спремност за чланство у НАТО“, али и додаје да скупштина и влада Косова треба да „координишу своје ангажовање“, заједно са НАТО-ом и САД, како би се „развили капацитети и комфоран нови мандат“ оружаних снага Косова.

Ипак, ако Приштина успе у својим намерама њена војска биће опремљена и обучена не само најсавременијим наоружањем, већ ће им на располагању бити и базе Кфора у којима је КБС сада стационирана. Јединице РОСУ, елитна јединице Косовске полицијске службе, базу имају у јужном делу Косовске Митровице, а према плану опремања КБС, највећи део набављене опреме биће стациониран у касарни у Приштини и у касарни Шипоље, у јужном делу Косовске Митровице.

Косовске безбедносне снаге из ове касарне би требало да покрију граничну линију севера Косова према Новом Пазару и Рашки. Део опреме биће предат на располагање граничној полицији, КБС и њеним будућим граничним јединицама у Подујеву, у касарни коју је изградила Велика Британија. Припадници КБС стационирани су и у региону Качаника, одакле би заједно са америчким војницима из базе „Бондстил“ контролисали административну, такозвану источну граничну линију Косова са Македонијом и централном Србијом, док би део КБС из Призрена и Пећи, под командом Немаца и Италијана, требало да контролише „границу“ са Албанијом и Црном Гором.

Извор: rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
loading...