Србија

Заставу Србије из 1835. никада нећете заборавити: Две светске силе тражиле су да се мења кроз историју

Убрзо након пада Сретењског устава, Милош Обреновић је захтевао од Високе порте да изради нови устав (у историји познат као Турски устав). На Милошев захтев, нови устав садржао је члан о застави и грбу
Застава која је представљала нашу земљу у време када је донет Сретењски устав, 1835. године, изазивала је бројне контроверзе – не само зато што држава у вазалном односу не би ни смела да је има, већ и због њеног “француског” колорита… Ево како се изглед српске тробојке мењао до данас и зашто.

У ствари, застава са слике изнад је очигледна “реплика” француске револуционарне заставе, са распоредом боја (црвена-бела-плава) који одступа од данашње (црвена-плава-бела). Застава Србије је била “франкофона”, као и сам Сретењски устав који је писан под очигледним утицајем француских револуционарних закона.

Грб на овој застави је такође специфичан, а у члану 4 Сретењског устава описан је овако:

“Грб народни српски представља крст на црвеном пољу, а међу краковима крста по једно огњило окренуто крсту. Сав грб опасан је зеленим венцем с десне стране од храстова, а са леве од маслинова листа”.

Творац грба, као и устава, био је Димитрије Давидовић. Застава је поделила судбину поменутог устава, који је укинут брзо након доношења, након огромног притиска од стране Русије и Турске, пише Блиц.

Убрзо након пада Сретењског устава, Милош Обреновић је захтевао од Високе порте да изради нови устав (у историји познат као Турски устав). На Милошев захтев, нови устав садржао је члан о застави и грбу.

Код историчара Радоша Љушића у књизи “Кнежевина Србија (1830-1839)” (Београд, 1986), изглед ове заставе прописан је турским ферманима:

“Српски народ има право развијати тробојну заставу на трговачким лађама које могу пловити рекама и морем „у Цариград доходећим и туда пролазећим“. Уз ферман, они су добили по један примерак заставе. Сада је застава добила нов распоред боја, за разлику од оне коју је прописао Сретењски устав. Боје су биле водоравно поређане: црвена, плава и бела, али та застава била је поморску заставу (за трговину на рекама), која је имала добро познату форму: горњи део црвени, средњи плави, а доњи бели” (стр. 239.). Из тог разлога, ова застава назива се и поморском.

Друго објашњење за данашњи изглед заставе је “романтизовано”, и њега, у интервјуу “Вечерњим новостима” из 2006. године, помиње композитор химне “Боже правде” Константин Бабић.

Бабић наводи причу по којој је “једна делегација у време Карађорђа отишла у Русију по помоћ, а тада се тамо одигравала нека свечаност. Када су присутни питали зашто и Срби не иду у свечану поворку, они су у брзини ушли и окренули заставу наопако. Окупљени грађани су “приметили” да и Срби имају своје обележје.”

Извор: Telegraf.rs