С друге стране, пад цена забележен је код одеће и обуће, и то за 1,1 одсто. Из РЗС подсећају да су у претходној години потрошачке цене у просеку повећане за 1,2 одсто у односу на 2015. годину.
Да су ови подаци непријатно изненађење, сматра економиста Млађен Ковачевић.
– И сам приликом одласка у самоуслугу видим да су неке цене производа знатно повећане, и то неких прехрамбених производа и за око 25 до 30 одсто у односу на пре два, три месеца. То је пак неочекивано је прошле године пољопривредна производња знатно порасла, за око 8,5 одсто, а када пољопривредна производња има раст, било би природно да ти основни егзистенцијални пољопривредно – прехрамбени производи бележе у складу с тим кретање, па ако је пољопривреда имала већу понуду, да су и цене ниже – каже Ковачевић.
Но, разлог за поскупљења, додаје, може бити и у другим факторима.
– Могуће је, иако не могу са сигурношћу тврдити, да су трговински ланци више оптерећени разним порезима и акцизама, те да преваљују на потрошаче тај терет да им добит не би била смањена. Такође, треба узети у обзир и раст валутног курса, упркос интервенцијама Народне банке Србије (НБС), што аутоматски утиче на раст цена увозних производа, што прати и раст цена домаћих алтернативних производа – закључује Ковачевић.
Шта је поскупело и за колико
храна и безалкохолна пића 3,1%
алкохолна пића и дуван 2,9%
транспорт 1,6%
комуналије 0,5%
рекреација и култура 0,4%
здравство 0,3%
стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива 0,2%
ресторани и хотели 0,2%
образовање 0,2%