Србија

Због поскупљења у јануару, Срби се хватају за главу: Ево које су све цене „отишле горе“

Foto-Pixabay.com
Поскупели су и стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива, као и ресторани и хотели, али и образовање, и то за по 0,2 одсто
Јануар је дефинитивно био месец поскупљења. У првом месецу ове године потрошачке цене су повећане за око 1,4 одсто у односу на претходни месец, док су у односу на јануар 2016. повећане за чак 2,4 одсто.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у јануару је у односу на претходни месец забележен раст цена хране и безалкохолних пића за 3,1 одсто, затим алкохолних пића и дувана за 2,9 одсто, а поскупео је и транспорт за 1,6 одсто, као и комуникације за 0,5 одсто. Повећане су и цене рекреације и културе, и то за 0,4 одсто, док су у здравству оне веће за 0,3 одсто. Поскупели су и стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива, као и ресторани и хотели, али и образовање, и то за по 0,2 одсто.

С друге стране, пад цена забележен је код одеће и обуће, и то за 1,1 одсто. Из РЗС подсећају да су у претходној години потрошачке цене у просеку повећане за 1,2 одсто у односу на 2015. годину.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Да су ови подаци непријатно изненађење, сматра економиста Млађен Ковачевић.

– И сам приликом одласка у самоуслугу видим да су неке цене производа знатно повећане, и то неких прехрамбених производа и за око 25 до 30 одсто у односу на пре два, три месеца. То је пак неочекивано је прошле године пољопривредна производња знатно порасла, за око 8,5 одсто, а када пољопривредна производња има раст, било би природно да ти основни егзистенцијални пољопривредно – прехрамбени производи бележе у складу с тим кретање, па ако је пољопривреда имала већу понуду, да су и цене ниже – каже Ковачевић.

Но, разлог за поскупљења, додаје, може бити и у другим факторима.

– Могуће је, иако не могу са сигурношћу тврдити, да су трговински ланци више оптерећени разним порезима и акцизама, те да преваљују на потрошаче тај терет да им добит не би била смањена. Такође, треба узети у обзир и раст валутног курса, упркос интервенцијама Народне банке Србије (НБС), што аутоматски утиче на раст цена увозних производа, што прати и раст цена домаћих алтернативних производа – закључује Ковачевић.

Шта је поскупело и за колико

храна и безалкохолна пића 3,1%

алкохолна пића и дуван 2,9%

транспорт 1,6%

комуналије 0,5%

рекреација и култура 0,4%

здравство 0,3%

стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива 0,2%

ресторани и хотели 0,2%

образовање 0,2%

Извор: Alo.rs/ Telegraf.rs
Фото: Pixabay.com