Каже се ако си поп, треба да проповедаш, а ако си доктор, треба да се понашаш онако како друге саветујеш. Ја на свом примеру охрабрујем оне о којима бринем да живе здравим животом
Атеросклероза није, као што се доскора мислило, процес који напредује само у једном смеру, таложењем масних наслага на зидовима крвних судова. Најновија сазнања указују да то може да се успори, чак и заустави, једноставним и лако доступним методама.
Доказано је, наиме, да здрав начин живота и медитеранска исхрана, чак и код људи који имају генетско оптерећење за атеросклерозу, анулирају ризик, и не долази до оболевања. Зато би сви који су подложни појави плакова дуж зидова крвних судова требало да избегавају масну храну, да лече повишен шећер и притисак, и да повећају физичку активност и смање гојазност.
„Ако добијете атеросклерозу, морате да је стабилизујете, да наслага на крвним судовима (плак) не прска, јер то је врло важно“, каже у интервјуу за Новости академик Миодраг Остојић, професор емеритус, интерниста – кардиолог, стручни консултант у КБЦ “Звездара” и КБЦ Бањалука, председник и оснивач “Фондације Србије за ваше срце”.
„Атеросклероза може да буде трошна или чврсто фиксирана, што се, рецимо, постиже статинима. Ови лекови не мењају много проценат сужења, али значајно утичу на “трошност” плака. Као да неком цевчицом усисају из плака жидак садржај, тако да, и ако дође до пуцања, нема тромбогене активности и стварања тромба. Када се направи реверзни холестеролски транспорт и житки кристали се исисају, а ту уђе везивно ткиво, лумен крвног суда се прошири за два до три одсто, али се ризик за нежељени догађај смањује чак за 82 одсто. И мало причвршћивање плака је веома значајно. То вам је као да, на неки начин, фиксирате трошне фасаде по грађевинама да не падају пролазницима на главу.“
Да ли је атеросклероза неминовни пратилац старења?
„Засада јесте, као неки замор материјала на мехничким машинама, на пример аутомобилима. Сматра се да без холестерола нема атеросклерозе. Такође се верује да холестерол не би могао да изазове атеросклерозу, ако не претрпи оксидативну модификацију. Установљено је, на пример, да ако се узима храна која је антиоксиданс, рецимо сок од нара, спречава се оксидација холестерола. Покушавало се и са разним витаминима, али је у студији показано да није исти витамин Ц који узимамо у таблети и онај који добијемо када поједемо лимун. Витамини у таблетама не вреде, морају да буду природни из воћа и поврћа.“
Шта још ефикасно делује против атеросклерозе?
„Студија “Реверзал” је показала да атеросклероза може да се смањује ако се смањи лош или ЛДЛ холестерол испод 1,8 милимола. Тада крвни суд почиње да се шири, а атеросклеротична плочица постаје стабилна.“
Шта се препоручује особама које имају наследну хиперхолестеролемију или урођено јако високе масноће у крви?
„Људи који имају породичну или фамилијарну хиперхолестеролемију, а нарочито ако су је наследили од оба родитеља, атеросклерозу добијају већ у 25. години. Њима не помаже начин исхране да зауставе овај процес, то је наслеђено у метаболизму. За њих су пре око шест месеци регистровани нови лекови ПЦСК9 инхибитори, који се дају два пута месечно под кожу по 140 мг. Смањују холестерол за 50 одсто више него статини. Одобрени су у САД и неким земљама ЕУ, прошли су тестове, и сада чекамо како ће се показати када почне шира примена. Још их нема у Србији.“
Може ли то да се постигне само правилном исхраном?
„Не у толикој мери. Установљено је да када се родимо укупни холестерол нам је 3,8, а ЛДЛ од 1,8 до два милимола. На пет или чак преко шест се повећа само због лошег утицаја средине, неправилне исхрана, мало физичке активности, стресова. Зато тежимо смањењу на 2,5 милимола, али уз укључивање физичке активност јер она додатно побољшава неке факторе. Рецимо, уместо да узимате аспирин, упражњавајте физичку активност, јер она, такође, спечава тромбозу. Вежбањем се развијају одређене супстанце у организму тзв. активатори ткивног плазминогена који разарају тромб ако се појави.“
Како још можемо да делујемо превентивно на процес атеросклерозе?
„Уз помоћ музике, смеха и хумора. Све ове активности повезане су са централним нервним системом и уз помоћ разних медијатора (хемијских супстанци које се луче у крви), ослобађају азот-моноксид, што позитивно утиче на крвне судове и сигурно спречава шлог, срчани удар, ангину пекторис и аритмије. Срчана обољења пре 90. године не настају због воље бога или моћи природе, већ су наша грешка. Крвни судови би, нормално, требало да луче азот–моноксид, а процес атеросклерозе почиње када га нема у довољној количини. Сматра се да метаболизам, висина притиска, тонус крвних судова и лучење азот-моноксида, зависи управо од централног нервног система.“
Која музика је најбоља против стварања плакова?
„Рађене су студије у којима су људи слушали музику која им највише прија, амбијенталне композиције и буку, а стручњаци су пратили њихове артерије на надлактици. Установили су ширење артерија код оних који су слушали пријатну музику. Амбијентална је изазвала сличан ефекат, али у мањој мери, док бука није изазвала промене набоље, или је чак довела и до сужења артерија.“
Нова сазнања показују да је и осећање среће значајно за очување здравље.
„Недавно публикован рад је показао да дужина живота не зависи толико до класичних фактора ризика, као што су хипертензија, холестерол, наслеђе, гојазност и слично, већ од степена среће који смо остварили. Важна је и лична, породична, срећа на послу… Оствареном срећом се преко ендорфина повећава концентрација азот-моноксида.“
А како делује смех?
„Он доводи до ширења крвних судова, смањује слепљивање тромбоцита и знаке запаљења. Рецимо, реуматоидни артритис се данас лечи смех терапијом, јер је уочено да се на тај начин смањује инфламаторни одговор свакогболесника. Када се смејемо артерије се шире, а када смо у стресу оне се сужавају.“
На који начин још можемо да помогнемо крвним судовима?
„Као што се у превенцији каријеса користи флуор у води, а против гушавости јод, за атеросклерозу је направљен и предложен поли пил. То је таблета у којој је битан статин, мале дозе антихипертензива (АЦЕ инхибитор, диуретик, бета-блокатор), аспирин и фолна киселина. Сматра се да би ова таблета смањила ризик од можданог и срчаног удара за више од 80 одсто, и требало би да је узима свако након 55. године. Али, тешко је све супстанце ставити у једну таблету. Након тога је у Бритисх медицал јоурнал објављен рад да је боља опција поли мил или оброк од више састојака. И укусније је, и јефтиније.“
Шта је поли мил?
„Свакога дана 150 мл црног вина, 30 г црне чоколаде, 400 г воћа и поврћа, 2,7 г белог лука, 68 г бадема и 118 г рибе три до четири пута недељно. Показало се да на овај начин може за 75 одсто да се смањи оболевање од кардиоваскуларних болести. Каже се ако си поп, треба да проповедаш, а ако си доктор, треба да се понашаш онако како друге саветујеш. Ја на свом примеру охрабрујем оне о којима бринем да живе здравим животом. То је дато и у формули Европског удружења кардиолога којом се гарантује сваком рођеном у 20. веку да не оболи од атеросклерозе пре 65. године.“
Која је то формула?
„Формула је 0, 3, 5, 140, 5, 3, 0. Нула означава да нема пушења, 3 – барем три километра шетње дневно, 5 – број оброка дневно, 140 – максималну вредност горњег притиска, 5 -максимални укупни холестерол, 3 – максимални лош холестерол и 0 – нема гојазности и шећерне болести.“
Аутор: Академик др Миодраг Остојиц/Новости Преузето са: Здрава кухиња
Извор:здравакухиња.цом
