– “Заувек сам Србин”, “Продао веру за вечеру”, “Српкиња сам, супруг католик и никад ни за кога не бих променила веру јер је мене мама родила српкињу?! Верујем у Бога и поштујем све религије”.
“Далеко било. Не знам шта би требало да се деси да бих променила веру. Јесте да Срби нису као што су били, много покварених, завидних, злих, али то не може поколебати моју православну веру јер ми је само вера у Господа нашег Исуса Христа помагала и у животу. Тачка – став је оних тврдокорнијих верника.
Са друге стране, јавили су се и грађани који не гаје предрасуде према исламу и који се труде да задрже отворен ум по питању тумачења Курана.
– “Пређу људи на Ислам сваки дан, хвала Богу. Ал сте јадни коментарима. Кад је Емир Куста прешао у православље, лепо вам је било. Свако има право да сам одлучи где се осећа најлагодније. Хвала Богу да сам добио браћу по вери. Нек те Бог награди како само он зна са целом породицом”.
“Ја сам нпр. атеиста и много сам волео једну Муслиманку до душе и даље је волим, а да сам знао да ћемо пући због вере, на кеца би прешао у ислам. И онако су ми то небулозе које раздвајају људе…”, “Много глупих коментара и мржње према Исламу, а људи у целом свету сваког дана све више прелазе на Ислам, као најчистију и најправеднију веру. Ови људи су се образовали и схватили шта је исправно, као и многи пре њих у Србији и свету. Аллах вас наградио и упутио на прави пут…”.
Која је страна вама ближа? Имате ли став?
