Србија

Да ли је могуће? Ево како Француски председнички кандидати зарађују поене на Косову!

Није Косово као такво предмет председничке кампање у Француској него је то знак да у свету, па и самој Француској, узимају маха антисистемски покрети, каже за Спутњик доцент на Правном факултету у Београду Милош Јовановић.

Косово и Метохија је, наиме, било једна од тема жустре расправе током прве телевизијске дебате кандидата за председничке изборе у Француској. Током дела у коме је било речи о уласку Крима у Русију, кандидат француских републиканаца Франсоа Фијон изјавио је да „Запад сам црта границе“ и као пример навео Косово

Ово није први пут да Фијон поручује да је независност Косова у потпуној супротности с међународним правом, а о овој теми говорила је и лидерка Националног фронта Марин Ле Пен.

Милош Јовановић, доцент на Правном факултету у Београду и добар познавалац прилика у Француској, за Спутњик објашњава како је Косово постало тема председничке кампање у тој земљи.

Како каже, Француска се данас суочава са низом врло негативних консеквенци, како због имиграција тако и због стратешких опредељења које је имала протеклих година. Поред тога, наводи Јовановић, Француска је имала неку врсту традиције независности у односу на америчку политику, која је нажалост ишчезла, па се само у моментима јављала, попут противљења те земље америчкој интервенцији у Ираку 2003. године.

„Чињеница да су се међународни односи променили, да Француску потресају унутрашњи проблеми и да се традиција те земље, која је увек сматрала да треба да буде независна, у последњих двадесет година није често видела, све то заједно довело је до тога да поједини кандидати деснице, који су мало изашли из политичког шаблона и политички коректног мишљења, наводе неке примере који у правном и историјском смислу иду у прилог Србији и борби српског народа. То су урадили Марин ле Пен и Франсоа Фијон и то јесте јако добра вест. Дакле, није Косово као такво предмет кампање, али је добар знак да се у свету, па и самој Француској, јавља више антисистемских покрета, да они узимају маха и да се оно што се често назива ’системом естаблишмента‘ доводи у питање“, каже Јовановић.

Према његовим речима, председничка трка у Француској врло неизвесна јер та земља у својој историји никада није имала овакву ситуацију када је реч о изборима за шефа државе.

„Пре свега, човек попут Емануела Макрона, толико млад и са толико мало искуства у вођењу државних послова, никада није био ни близу да буде кандидат, а камоли кандидат који има реалне шансе да постане председник. Сви досадашњи председници су били бар по два или више пута кандидати на председничким изборима пре него што су изабрани. Франсоа Митеран је још 1965. године био у другом кругу са Де Голом, па је тек 1981. постао председник. Исто важи за Жака Ширака, који је председник постао из четвртог пута. Дакле, први пут је један тако млад човек, са тако скромним искуством, дошао у ситуацију да буде један од фаворита“, наводи Јовановић.

Он истиче да је новина у политичком животу Француске и нешто из домена самог страначког инжењеринга, па су унутарстраначки избори за кандидата за председника много тога променили у обе системске странке.

„И код системске левице и код владајуће деснице је дошло до избора човека који није био фаворит и којег подржава база, али сама странка не у пуној мери. Такође, ниједна председничка кампања у Француској до сада није била овако ’прљава‘ и са оволико афера“, оцењује Јовановић.

Зато је, каже, врло тешко прогнозирати исход предстојећих избора.

„Засад се у истраживањима јавног мњења једино оцртава да ће Марин ле Пен свакако бити у другом кругу, а да поред ње то могу бити или Макрон или можда чак и Франсоа Фијон, који је, упркос аферама и истрази о злоупотреби положаја, и даље у трци. Све зависи од дебата које у Француској умеју да промене мишљење грађана за неколико процената и које дефинитивно утичу на коначан став бар оних гласача који нису до краја опредељени. Оно што је извесно је да је конструкција Пете Француске Републике озбиљно уздрмана, па је врло могуће да се након ових избора равнотежа у политичком животу толико поремети у смислу да та земља крене ка ономе што Французи зову ’Шеста Француска Република‘, а што би представљало потпуно другачији институционални модел уређења власти“, каже Јовановић.

Да је исход избора у Француској врло неизвестан сматра и Горан Чворовић, стални дописник „Вечерњих новости“ из Париза. Како каже, Франоса Фијон, са око 18 одсто подршке бирача, тренутно заузима треће место у испитивањима јавног мњења, док прво и друго место деле председница десничарског Националног фронта Марин ле Пен и либерални левичар Емануел Макрон са око двадесет и шест одсто, с тим што Ле Пенова мало боље стоји.

„Са друге стране, Макрон има највеће изгледе да у другом кругу буде изабран за новог председника Француске. Он има либерално економска схватања и прилична је непознаница за овдашњу јавност, а о њему се практично зна само то да је био две године министар финансија у не баш тако успешној Валсовој влади, док је пре тога био банкар. Доста је ’неухватљив‘ у својим идејама јер би, примера ради, истовремено задржао постојећу 35-часовну радну недељу, али и дозволио измену ове мере од предузећа до предузећа. Одобрио би финансијску надокнаду на бироу рада и за оне који сами дају отказ, али би је зато укинуо незапосленима који два пута одбију понуђени посао и томе слично“, каже Чворовић.

Он додаје да Макрону приписују да иза њега стоји јак фармацеутски лоби, док Фијона бије глас да га подржавају богата друштва за допунско социјално осигурање, а доста је оптерећен и аферама око фиктивног запошљавања супруге и двоје деце.

„Сличан проблем има и Марин ле Пен због тога што је своју партијску сарадницу представила као запосленог сарадника у Европском парламенту, али се у бирачком телу њој то мање узима за зло јер се представља као кандидат који је против система. Она би иначе организовала референдум о изласку Француске из ЕУ, увела границе, вратила франак и спровела низ популарних социјалних мера. Иако Ле Пенова тренутно води у првом кругу, према актуелним анкетама, у другом кругу престигли би је и Макрон и Фијон“, каже Горан Чворовић.

 

Извор: rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
Loading...