Међу главним темама предстојећег сусрета руског председник Владимира Путина и српског премијера Александра Вучића, поред политичко-безбедносних питања, биће и економска сарадња две земље. Унапређење и развијање трговинских односа између Србије и Русије од великог је значаја за економски развој Србије. Поред Европске уније Русија је веома значајан трговински партнер Србије.
Опсег економских питања која се могу наћи у фокусу разговора двојице државника прилично је велики. Од енергетске сарадње, преко питања бесцаринског извоза српских возила у Русију па све до европских санкција Русији.
Бесцарински извоз „Фијата 500-Л“
Да подсетимо, једна од главних тема последњег званичног сусрета Путина и Вучића у Москви октобра 2015. године била је бесцарински извоз Фијатових возила. С обзиром да се још увек са сигурношћу не може рећи да ли ће у 2017. години коначно почети бесцарински извоз „фијата500-Л“ у Русију и четири земље Евроазијске економске уније, све је изгледније да ће и овога пута једна од тема бити бесцарински извоз Фијатових аутомобила за Русију. Српска страна је неколико пута покретала питање бесцаринског извоза Фијатових возила у Руску Федрацију али до данас ово питање још није решено.
Споразум о слободној трговини
Темељ српско-руске билатералне економске сарадње представља Споразум о слободној трговини потписан 2000. године између тадашње СРЈ и Руске Федерације према којем је око 99% производа ослобођено плаћања царине у међусобном промету. Међутим, листа производа искључује путничка возила стим што се аутомобилски делови, камиони, трактори и аутобуси могу извозити у висини од 1% царсинске стопе. Године 2011. године, бесцаринска трговина две земље потврђена је протоколом о проширењу Споразума о слободној трговини чиме је уведена либерализација на производе попут намештаја, тепиха и телевизијских пријемника.
Бесцарински трговински споразум Србије са Русијом чини Србију изузетно привлачном за стране иневститоре с обзиром да је једина држава изван Заједнице независних држава која ужива предности бесцаринске трговине са Русијом. Бесцарински споразум са Русијом представља једну од највећих предности Србије у односу на све земље у Европи.
Русија – један од битнијих спољнотрговинских партнера Србије
За Србију, Русија је један од најважнијих спољнотрговинских партнера. У јануару 2017. године међу главним спољнотрговинским партнерима Србије, када је у питању извоз, Русија је била на четвртом месту. Код увоза, Русија је била други главни спољнотрговински партнер Србији највише због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса. Увоз енергената на нивоу 60%-80% основни је разлог константно пруисутног дефицита на српској страни.
ниво производње одређених производа који могу да остваре фирме у Србији.
Енергетска сарадња
Један од стубова економске сарадње две земље јесте и енергетска сарадња. Као што смо видели, Србија највише из Русије увози гас и нафте деривате. Сарадња у области енергетике ојачала је након 2008. године када је руска нафтна компанија Гаспром Њефт купила 51% акција НИС-а и настављена је кроз изградњу гасовода Јужни ток. Пројекат гасовода Јужни ток требало је да транспортује природни гас из Русије до земаља ЕУ али је обустављен 2014. године.
Због споразума са Русијом о снабдевању гасом Србија је на мети критика Европске уније. Секретаријат енергетске заједнице ЕУ затражио је од Србије прошле недеље да испоштује европске прописе о конкуренцији на тржишту гаса. Секретаријат ЕЗ је упутио отворено писмо Влади Србије, у ком изражава забринутост да међувладин споразум о снабдевању гасом између Србије и Русије из 2012. године, обезбеђује само испоруке гаса за српско тржиште.
С обзиром да се Србија налази на путу енергетских и инфраструктурних коридора, а упркос томе што је пројекат Јужни ток напуштен, Русија наставља да разматра могућност испоруке гаса Европи. Ово је једна од актулених тема и сигурно ће бити међу темема предстојећег разговора Путина и Вучића.
Међу руским компанијама које послују на тржишту Србије споменућемо „НИС Гаспром – њефт“ који је најзначајнији представник руске економије у Србији. Затим, ту су и „Руске железнице“ које улажу у железничку инфраструктуру у Србији.
Током прошле године представници Владе РС и руских железница договорили су да се тражи продужење рока за коришћење руског кредита чије је коришћење продужено до 2021. године. У оквиру реализације руског кредита, чија је укупна вредност 800 милиона долара, почела је реконструкција пруге Београд-Бар. Поред реконструкције барске пруге из руског кредита финансира се и модернизација панчевачке пруге, шест деоница на Коридору 10 као и обнова пруге од Старе Пазове до Новог Сада. Такође, из руског кредита набављено је и 27 нових дизелмоторних возова из Русије.
Када је реч о присуству српских компанија на руском тржишту чини се да ту домаће компаније још увек нису искористиле све могућности које огромно руско тржиште пружа. Приликом последње званичне посете Вућића Путину 2015. године, око 120 српских и 100 руских компанија разговарало је о условима инвестирања у Србију. Председник Привредне коморе Србије рекао је тада у Москви да је то највећа и најзначајнија привредна делегација Србије у Руској Федерацији. Тада је уједно предложено да се формирају дистрибутивно-логистички центри за српске фирме које желе да извозе у Руску Федерацију.
У традиционалном пријатељству Србије и Русије, економски односи и сарадња представљају један од стубова билатерланих односа две земље. Напетости између ЕУ и Руске Федерације, посебно на економском нивоу, Србија треба да употреби у своју корист.
