Србија имала своје шпијуне у НАТО за време бомбардовања?
Генерал Јован Милановић у књизи „Србија и НАТО” која је објављена 2015. године признао је да је имао десетине шпијуна највишег ранга у структурама НАТО!
– Ја сам, можда, један од људи у Србији, један од официра или генерала који је најдуже био у рату са НАТО-ом. Упућен сам на обавештајни задатак у Брисел одлуком Врховног савета одбране, почетком 1995. године, након процене на највишем државном нивоу, да ће у догледном периоду предстоји, кад се стекну услови или кад они буду испровоцирани, борбена дејства, односно, агресија бити пренета на територију Србије. Мој задатак је био да направим обавештајну мрежу у структурама НАТО, ЕУ, Партнерства за мир и других институција у Бриселу које се баве геополитиком. Ја сам тај задатак извршио – каже у књизи генерал. Он у наставку наводи да је до краја 1998, до почетка планиране агресије, обавештајна мрежа, коју сам створио постала бројна.
– Бројала је више десетина људи највишег дипломатског ранга у НАТО-у и другим бриселским дипломатским мисијама. Француски генерал, шеф њихове војне делегације у НАТО, жестоко се противио изради планова за агресију и одбијао ангажовање Француске у том злочиначком подухвату. Првог октобра сам позвао мајора Бинела у један ресторан са циљем да добијем изворни план агресије, и рекао сам му следеће: „Знам датум агресије, знам објекте, циљеве, знам фазе, знам снаге итд.“. Погледао ме је и питао: „Шта не знаш“? Ја му кажем да знам све. „Па шта ти треба?“ Бинел је своје одрадио. Иако је била безмало поноћ, морао сам да изађем из куће. Понео сам две кесе. Једна кеса је била са стварним ђубретом, а друга је била са неким помешаним папиром, у којем су били планови НАТО – каже он.
Коментаришући ове наводе војни аналитичар, Владе Радуловић каже да је уверен да ми јесмо имали достављаче информација, који су нам током бомбардовања били драгоцени.
– Ми сигурно јесмо имали одређене информаторе у структурама НАТО-а и то је тачно. Постоје и неки људи попут Француза Пјер Анри Бинела који је одлежао затворску казну због тога, написао књигу и промовисао је у Београду. Имате ту и људе око нашег амбасадора СРЈ бившег, помиње су и Југослав Петрушић. Можда је мало претенциозно рећи да смо имали десетине шпијуна, али да смо имали достављаче информација, јесмо јер на крају имамо очит резулат, а то је заштита технике и људства које смо ми, након 78 дана бомбардовања, нарочито на Косову имали минималне губитке. Све то говори да је ту било људи који су помагали Југославији и нашим оружаним снагама давали информације- каже Радуловић.
Спасић: То је шпијунски роман
Са друге стране, Божидар Спасић, бивши шеф специјалног тима Службе државне безбедности наводи да Србија никако није могла имати своје агенте у НАТО.
– Да је Србија имала толико агената унутар НАТО пакта ми бисмо вероватно имали сасвим другачији приступ и сасвим другачије информације. Те информације би требало да се састоје у томе да ми тачно знамо где треба да се склоне војне јединице, становништво, а ми смо имали преко 2.000 погинулих што јасно значи да нисмо имали уредне информације. Тврдња о десет наших шпијуна је мало претерана или се напросто рачунају у агенте и они који су прошли поред зграде НАТО пакта у Бриселу. Рекао бих да је та књига белетристика, нешто попут шпијунског романа – каже он.
Извор: Ало.рс
