Издвајамо Србија

ИМА ЛИ НЕКО ДА ЗАШТИТИ СРПСКЕ РАДНИКЕ: Срби отишли да зараде у Кувајту, вратили се гладни!

Туга! Четворица радника који су радили у Кувајту преко београдске фирме “Белим индустриес”, претрпели су тамо праву тортуру, а кући се вратили без динара јер им послодавац није дао плате које су уредно зарадили.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

На све то, ни новац за храну нису добијали редовно, нити у пуном износу, па су повремено буквално гладовали.

Како су за “Ало!” испричали дугогодишњи грађевинци Света Андрејић, Гаврило Кузмановић, Бобан Живковић и Мирослав Милосављевић, у животу нису доживели тако нељудски третман као од стране фриме “Белим индустриес”.

– Отишао сам да радим у Кувајт августа прошле године и био сам тамо до 5. јануара ове године. Иако сам све до 4. децембра, када сам се разболео, радио, добио сам само плату за део августа, пошто сам стигао отприлике половином тог месеца. Првих неколико месеци су ми макар новац за храну давали, око 600 долара месечно, иако не редовно, али од како сам се разболео 4. децембра ни то нисам добијао. Лежао сам мртав болестан, најпре са температуром преко 40 степени, а после нису могли да ми је подигну изнад 36 степени, а нисам имао пара ни да једем. Ни лечење ми нису плаћали – препричава Милосављевић.

На крају је још од послодавца добио отказ (!).

– Писали су ми отказ 20. децембра, и то, како су навели, због кршења радне дисциплине. Нисам хтео то да потпишем јер ја ништа нисам прекршио, него сам се разболео – резигнирано каже Милосављевић који се на једвите јаде вратио кући.

И Света Андрејић прича какав је нехуман третман преживео.

– Отишао сам у Кувајт 29. новембра 2016. и чим сам стигао послодавац ми је одмах одузео сва документа. Ни пасош, па чак ни неки ИД (идентификациони податак) нисам имао код себе. Ипак, ћутао сам и радио. Међутим, како до 1. фебруара нисмо ни динар зараде добили, као ни новац за храну за јануар, нас неколико смо тражили зарађено. Више нисмо имали новца ни за храну – препричава Света. Како их је, каже, главни испред “Белим идустриса” у Кувајту, Предраг Петровић, брат директора те фирме, откачио, они су отишли у нашу амбасаду да тражимо помоћ.

Добио пола пара за храну

Гаврило Кузмановић показао нам је документацију у којој се јасно види да је, иако је од 29. новембра био у Кувајту, а новац за храну по уговору требало да добија по 600 долара месечно, он прве паре добио тек након више од месец дана, 4. јануара, и то само 200 долара, док је након месец дана, 1. фебруара добио још 420 долара. Тако је за два месеца за исхрану примио укупно 620 долара, иако је требало у те сврхе да добије укупно 1.200 долара. Зараду уопште није добио.

– Ни тамо нисмо наишли на разумевање, напротив. Тако смо од половине јануара па на даље буквално гладовали! Свугде по свету сам радио, али овакво иживљавање заиста нигде нисам доживео. Тако смо 1. фебруара нас неколико, преко адвоката, исписали отказ, али директор то није хтео да потпише. Након неколико дана, 6. фебруара, након што смо поново ишли у нашу амбасаду, уручили су нам отказе због наводног кршења дисциплине. Тако смо се 10. фебруара вратили кући, без једног динара плата које смо зарадили, као и без доброг дела новца за храну, који су по уговору били дужни да нам дају – каже Света.

Тек прошлог петка, након што је изашао текст у “Ало!” о фирми “Белим индустриес”, те пријаве од стране радника инспекцији, Свети и још неколицини је уплаћено по 30.000 динара.

– То је само мали део онога што нам дугују. Али, ми смо још и добро прошли, има оних који по девет плата нису добили – закључује Света.
Потпуно исто као он прошли су и Живковић и Кузмановић, који су у исто време и отишли и вратили се из Кувајта.

 

Директор прво претио, па заћутао

Иако нам је након објављивања првог текста о мукама радника у Кувајту, директор фирме “Белим индустриес”, Миодраг Петровић припретио, претходна два дана се није јављао на наше бројне позиве, као ни на смс, те смо остали ускраћени за његов коментар овим поводом.

 

Захвалност

Радници с којима смо разговарали пожелели су овим путем јавно да се захвале Биби Насер Ал Сабах, која им је помогла у ситуацији у којој су се нашли у Кувајти. Биби је, иначе, позната као борац за права радника и оснивач је Друштва за социјални рад Кувајт, Организације које помаже радницима мигрантима у тој земљи.

Извор: Ало.рс