Млади људи све чешће одлазе из Србије у потрази за бољим животом. У складу са могућностима, углавном бирају богате скандинавске земље, као и Немачку, а они који имају прилику за то, најрадије бирају Сједињене Америчке Државе. Једна од њих је и Београђанка Тијана (26), која је за време студија отишла на четворомесечно путовање у Калифорнију.
Она је открила како је отишла из Србије је у потрази за новим искуствима и приликом која се не пружа свакоме, не слутећи да ће тамо остати и започети сасвим нови, бољи живот, пише Стил Курир.
„2013. године решила сам да преко студентског програма одем са другарицом у Америку. Главни мотив био је упознавање нове културе, путовања и учење енглеског језика, који је свима неопходан, а мени је био врло стран. Преко једне агенције пронашле смо посао и добиле све неопходне информације. Неколико месеци касније, већ смо добиле посао и визе и упутиле се у Лос Анђелес. Узбуђење због прекоокеанског лета, одвајање од породице и пријатеља… Једно потпуно ново искуство. На аеродрому нас је сачекао нико други него Балканац, наравно. Одмах смо упознале много Срба и Македонаца, који су нам се нашли сваки пут кад нам је нешто требало. Извадиле смо социјални број и нашле стан – празан простор у центру Холивуда који је личио на све осим стана. Почеле смо да радимо у Хард Роцк Цаффе-у у Холивуду, 5 минута хода удаљеном од страћаре у којој смо одседале. Спавале смо на душецима на надувавање и живеле на пиринчу.Радиле смо посао басера – чистиле столове у ресторану и постављале исте изнова и изнова. Леђа су кренула да боле. Паре су биле добре. Минималац плата, али бакшиш пристојан. Скупљале се паре, путовало се до Сан Дијега, Лас Вегаса, Њујорка, Сан Франциска“, прича она.
Уложени новац у програм се вратио као и додатни кофер пун поклона за породицу и пријатеље, објаснила је Тијана у наставку.
„Дивно искуство, ни мало лако, али препоручљиво свима који имају прилику да је искористе! Након 4 месеца вратиле смо се у Србију. Кренуле смо на факултет и нашле послове. Тек сам тада схватила да желим поново да одем у Америку завршиле смо четврту годину факултета у року, и истог дана као и претходне године, кренуле ка Лос Анђелесу. Тамо нас је чекао исти смештај, исти посао, исти људи, палме и сунце. Ни тад нисмо знале да ћемо остати. Било је ту доста размишљања и стављања на папир ствари због којих бих се вратила у Србију, а због којих не. Неколико дана пре датума одласка на повратној карти одлучила сам да останем. На срећу, и моја другарица је одлучила исто, што је ствари учинило бар занимљивијим, ако није могло лакшим. Нисмо ни знале у шта смо се упустиле.
Непуна два месеца нисмо имале послове. Кад сам у новчанику имала 47 долара (довољно за храну за 3 дана) добила сам два посла. Истог дана сам почела да радим оба и потрошила последњих 47 долара на ранац у којем сам носила униформе. Дупле смене, премештање из стана у стан, скупљање пара и брзо мењање живота из дана у дан. Тек тад сам почела да сањам на енглеском и схватила сам да сам остала у Америци и да сам 10.000 километара далеко од куће.Средила сам папире много брзо (о томе неки следећи пут) и отишла сам да посетим своје у Србији после годину дана. Није то био дуг временски период, али мени се чинило као вечност. Ваљда када знаш да негде не можеш да одеш, жеља само још више расте“, објашњава Тијана.
„Провела сам месец дана у Србији и вратила се опет у ЛА. У Србији се у међувремену ништа није променило. Премотавам у глави да сам са послом басера – један од најлошијих послова у Америци, који раде углавном Мексиканци – имала за два радна дана просечну српску плату.Сада сам овде већ три године. Имам перспективан посао на којем имам бенефиције и мотивацију за рад и унапређење. Радим са дизајнерима и учим нове ствари сваки дан. Живим са дечком, његовом и мојом сестром у лепом и мирном крају, где сам желела да живим од кад сам се доселила овде. Имам нов аутомобил и могу себи све да приуштим. Летовала сам на Тајланду, без одрицања од свега осталог, што бих у Србији могла само да сањам.
Сигурно сте чули да је у Америци све на кредит. Да, све је на кредит, али тај кредит се лако отплати, нарочито ако вас је двоје. Наша кућа је једна мала Србија, у коју стално неко долази. Мали Чачак. Редовно спремамо српска јела и прослављамо све српске празнике без изузетка. Оно што ми недостаје су деца из Србије, породица и блиски пријатељи. И пљескавица. Све остало имам – за сад.Има још доста тога што треба да се постигне, али полако… Битно је да смо на путу ка успеху и да имамо вољу. Само још неколико седих до тад, и то је то“, испричала је Тијана кроз осмех.
Извор: Стил Курир
