Издвајамо Србија

ИСТОРИЧАР ДЕВИЋ: Бићемо сведоци чина у коме ће Република Српска остварити право на независност!

Историчар Немања Девић каже да је судбина Републике Српске сложено питање које од српских елита захтева оно што им је у новијој историји често недостајало: стрпљења и мудрости.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

„Република Српска одраз је вишевековне борбе за слободу српског народа западно од Дрине. Њу је у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година створио исти онај народ који је, послије геноцида у НДХ, постао дословно жив клан-недоклан. Сматрам да ће српски народ у будућности, а ми ћемо бити сведоци тог чина, остварити право да живи као свој на своме, у слободној и демократској држави за коју се сам опредијели“, истиче историчар Немања Девић, уверен да ће у некој новој Европи, у којој ће националне државе доживети своју ренесансу, грађанима Српске бити дозвољено право на самоопредељење.

„Међутим, елите које је предводе мораће у међувремену да се изборе са низом проблема, од економских до демографских. Да у њој и школе и цркве буду пуне, а институције оздрављене и ојачане. До тада, ништа нас не спречава да се међусобно, посебно на културном и духовном плану, повезујемо у чврст и нераскидив савез, „бестелесним силама”, како је у време аустроугарске анексије Босне и Херцеговине говорио историчар и државник Стојан Новаковић, истиче Девић.

По његовим речима рат у Сребреници и Подрињу 1992. је незавршени грађански рат, започео 1941. Можда и раније. „Истраживања показују стравичне размере злочина над српским цивилима на овом подручју још у Првом светском рату. И у Првој и у Другој Југославији, за које се сматрало да настају као државе помирења, дакле и 1918. и 1945, српски народ је платио прескупу цену одрицања од сећања на те жртве. И зато су се покољи понављали, а сваки следећи био је само крвавији“, иситче Девић.

На крају Другог светског рата, Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача свела је стравичан биланс страдања српског народа у области Сребренице: 2.262 жртве, од чега је 1.186 било жена, деце и стараца, тврду овај историчар.

А половина њих била је убијена ножем и маљем. И ма колико да су та сећања после 1945. у име тзв. братства и јединства била потискивана, она су морала бити препричавана у четири зида.

„Управо у страху да не буду поново жртве истих злочинаца, не само усташких сатника, него и својих комшија, римокатолика и муслимана, Срби су се у Босни и Херцеговини дигли на оружје 1992. Док се та одбрана у Подрињу није консолидовала, поновљени су покољи над Србима у Кравици, Залазју, Скеланима и другим селима, онамо где су почињени и у Другом светском рату“, твди овај историчар.

Он изражава бојазан да су и догађаји из деведесетих година митологизовани и једнострано посматрани, а на крају века народ жртве је вољом моћника проглашен за народ џелата.

Говорећи о повезаности Срба из са матицом Девић каже да је током студија имао срећу да упозна многе добре људе, који су у Београд дошли из Републике Српске или Црне Горе.

Немања Девић је рођен је 1989. у Смедеревској Паланци. Основне и мастер студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду. Тренутно је докторанд на истом факултету. До сада је објавио више научних радова, међу којима се издвајају монографије Истина под кључем, Доња Јасеница у Другом светском рату и Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944. (у коауторству са С. Цветковићем).

Његова прва књига, коју је објавио као матурант гимназије, садржала је и јединствен попис свих жртава рата у једној локалној средини у Србији и за њу је 2009. године добио Награду Драгиша Кашиковић. Као истраживач, радио је на попису жртава Другог свјетског рата у Србији, ангажован на пројектима Музеја жртава геноцида и Комисије за тајне гробнице при Министарству правде РС. На ТВ Храм уређује емисију Српска историјска читанка.

Извор:Говорећи о повезаности Срба из са матицом Девић каже да је током студија имао срећу да упозна многе добре људе, који су у Београд дошли из Републике Српске или Црне Горе.

Немања Девић је рођен је 1989. у Смедеревској Паланци. Основне и мастер студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду. Тренутно је докторанд на истом факултету. До сада је објавио више научних радова, међу којима се издвајају монографије Истина под кључем, Доња Јасеница у Другом светском рату и Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944. (у коауторству са С. Цветковићем).

Његова прва књига, коју је објавио као матурант гимназије, садржала је и јединствен попис свих жртава рата у једној локалној средини у Србији и за њу је 2009. године добио Награду Драгиша Кашиковић. Као истраживач, радио је на попису жртава Другог свјетског рата у Србији, ангажован на пројектима Музеја жртава геноцида и Комисије за тајне гробнице при Министарству правде РС. На ТВ Храм уређује емисију Српска историјска читанка.

Извор:Слободна Херцеговина