Издвајамо Спорт Србија

МНОГЕ ТРЕБА ДА ЈЕ СРАМОТА: До кад планирате овако брутално да нападате Новака?

Још поразније од Новаквог пораза је што у коментарима преовладавају „оптужбе“ за његову исхрану и друге тривијалне ствари

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Ништа не изазива тако опречне реакције као спорт, али сасвим је нова димензија однос јавности према Новаку Ђоковићу у претходном периоду.

Два пораза у две недеље од посве антипатичног лика, али изузетно доброг и амбициозног тенисера Ника Кирјоса, довели су до коментара због којих опет морамо да се запитамо зашто би требало да се најбољем српском тенисеру скинемо сви са врата.

Поразније је ипак како се јавност окреће против њега у ситуацијама када он ради све што може да би се вратио на ниво форме. Када не иде, неки се баве тиме да је “кост и кожа”, али кад стигне та победа онда је “Спартанац”.

Још поразније је што у коментарима преовладавају “оптужбе” за исхрану и неке тривијалне ствари, а ретко ко примети да је Кирјос потенцијал за прво место на АТП листи, да су му поједини стручњаци предвидели да би већ ове године могао да освоји своју прву грен слем титулу, да је савладао три од четири члана “велике четворке” (осим Ендија Марија, који га је победио пет пута)…

У крајњем случају, довољно је било погледати само како је човек сервирао, малтене није било разлике у јачини првог и другог сервиса, а са таквим типом играча је увек тешко играти. Па Ђоковић је, као и многи други, губио од играча тог кова (Карловић, Изнер) чак и у моментима своје неприкосновености.

Овде се заборавља да колико је тежак пут до успеха, а изгледа да се “не прашта” још већа мука да се на место успеха вратите. Ко год да је помислио да је то лако, очигледно успех није никад ни остварио.

То да ће Новак уживати велико поштовање оних којих су у тенису икада значили сведочи и став који је у ексклузивном интервјуу за Телеграф недавно изнео тренер једног од Ђоковићевих највећих ривала Рафаела Надала, Тони Надал.
– Слушајте, добро је познато да сам више пута изјавио да је Новак Ђоковић најбољи тенисер на свету, и то са ваљаним разлозима. Гледао сам његов меч против Киријоса у Акапулку: једноставно, Аустралијанац је сјајно сервирао у важним моментима, није дао Новаку шансу, и иако је одлично играо тај меч ипак му срећа није била наклоњена у датим моментима. На исти начин је изгубио против Кверија на Вимблдону прошле године, играјући против још једног великог сервера, што на трави може да доведе до свих могућих изненађења.

– На Ју-Ес Опену је такође могао да освоји трофеј, али му се једноставно није дало у мечу против увек неугодног Вавринке.

– У последње две године, Новак је остварио феноменалне, ма невероватне, резултате, игру, победе. Ипак, десило се то да је његова игра у једном периоду била толико боља од његових најважнијих директних противника, а то уме да утиче негативно на играча. У истом периоду, Федерер и Рафа нису играли добро, нису били спремни – нити здрави. Мареј није представљао правог конкурента, полако се “будио” да би тек у другој половини прошле године ушао у сјајан низ, притом одигравши баш велики број турнира како би постао светски број 1.

– Видите и сами како је прошао на до сада најважнијим турнирима сезоне – у Аустралији, у Индијан Велсу; ни тај вртоглави успон Мареја не пролази без последица, контраефекта.

Извор:Телеграф.рс