Србија

Најопаснији ТАЈНИ РАТ води се усред ВАТИКАНА!

Иако је веома омиљен међу католицима и некатолицима широм света, папа Фрања се од доласка на положај поглавара Римокатоличке цркве бори против жестоких противника у естаблишменту Ватикана у настојању да уведе Римокатоличку цркву у 21. век, реформише владу и убеди кардинале да ревидирају ставове о разведенима и поново венчанима.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Прошле недеље је почео пост, један од најважнијих периода у црквеном календару. То је време када католици дају милостињу и анализирају људске грехе док се припремају за обележавање дана Христовог распећа и Ускрса. То је време када су окренути молитвама, а у недељу се папа, заједно с члановима Римске курије, повлачи из Рима на пет дана, остављајући Ватикан у атмосфери напетости, превирања и побуне. Чак се шире гласине да је у Ватикану све више оних који мисле да би папа требало да оде.

У Пепељасту среду, први дан поста, Мери Колинс, последња жртва злостављања из папине комисије за испитивање случајева злостављања деце у Римокатоличкој цркви, поднела је оставку, фрустрирана због слабог напретка, који је назвала „срамним одсуством сарадње“ завничника којих би злостављања највише требало да се тичу. Она је указала на непопустљивост Римске курије, административног тела Ватикана – тела које папа Фрања жели да реформише, пише „Гардијан“.

Након одласка Колинсове из Комисије за заштиту малолетних лица, коју је папа установио да би испитао скандал због сексуалног злостављања малолетника широм света у који су била умешана свештена лица, као и одласка још једног представника жртава, Британца Питера Сондерса, који је удаљен на неодређено време, комисија је изгубила интегритет.

Подносећи оставку, Колинсова се пожалила да се комисији ускраћују ресурси, да је напредак успорен и да постоји „културни отпор“ њеном раду у Ватикану.

Предлог комисије да се успостави трибунал, који ће се позивати на одговорност бископе немарне у решавању проблема сексуалног злостављања, Римска курија је одбацила, иако ју је папа одобрио.

– Део Курије није ушао у 21. век. Они се снажно противе раду комисије. Има људи који и даље желе прикривање – рекла је Колинсова.

Можда најгласније портивљење папа је изазвао због жеље да покрене расправу о браку и разводима, хомосексуалним особама и породици.

После два синода о овим темама 2014. и 2015. папа Фрања је сачинио документ „Аморис Лаетитиа“, којим је заправо овластио бискупе да на локалном нивоу доносе одлуке о разведенима и поново венчанима, односно о томе да ли ће бити причешћени.

Традиционално црквено учење каже да католици, који су се након развода поново венчали могу да се причесте само ако је црква поништила његов, односно њен први брак. Неки бискупи су доживели Амор Латетитиа као позивање људи чији бракови нису поништени да приме причест.

Ово је разбеснело конзервативце. Објављено је писмо папи Фрањи од четворице кардинала, тзв. Дубиа (лат. сумња), у коме изражавају сумњу, постављају папи питања на која треба да одговори са „да“ или „не“, без теолошке аргументације и доводе у питање његов ауторитет тако што од њега траже да се изјасни о овој теми. Међу њима су била тројица пензионисаних кардинала и кардинал Рејмонд Берк, ултраконзервативни амерички адвокат за канонско право, који је чак претио папи „званичном опоменом“ уколико не одговори на писмо у коме се тражи да децидирано изнесе свој став у смислу традиционалног католичког учења.

Спорне тачке: Шта је узрујало конзервативну струју у Ватикану:

1. Хомосексуалност

На повратку са првог путовања у иностранство 2013, у Рио Дежанеиро, папа Фрања је рекао да нема проблем с хомосексуализмом. „Ко сам ја да судим да ли они искрено траже Бога?“

2. Причест за разведене и поново венчане

Априла 2016. папа је објавио „апостолску егзортацију“, у којој је изразио противљење „сваком наговештају неправедне дискриминације“ засноване на сексуалној оријентацији, реагујући на два синода 2014. и 2015. посвећена браку и породици. У фусноти 351 он наговештава да се не искључује могућност да разведени и поново венчани приме причест и препустио одлуку о томе локалним бискупима и свештеницима.

– Причест није награда за савршене – рекао је он.

Шест месеци касније, четворица његових најжешћих критичара објавили су документ у коме критикују папу због његовог става („Дубиа“).

3. Завођење реда у Курији

Након што га Колегијум кардинала изабрао у марту 2013. папа Фрања је одмах почео да реформише римску Курију, административно тело цркве, како би средио финансије и рационализовао појединачна одељења Курије. Децембра 2016. оптужио је Курију за малициозни и скривени отпор реформама.

4. Заштита деце и скандал због злостављања деце

Папа Фрања је основао Комисију за заштиту малолетних особа под контролом свог блиског сарадника кардинала Шона О’Мелија из Бостона. Јуна 2015. комисија је предложила оснивање трибунала који би позивао на одговорност бискупе који одбијају да решавају пријављене случајеве сексуалног злостављања деце. Папа ју је одобрио, али је Конгрегација за доктрину вере открила је да постоје законске препреке, које, међутим, није именовала. Комисија је након тога обуставила рад.

5. Мартин Лутер је имао исправне намере

Папа Фрања је октобра 2016. отпутовао у Шведску, где је присуствовао обележавању 500. годишњицу реформације. Током службе у Катедрали у Лунду, одао је признање Мартину Лутеру због обнове и централизовања Светог писма.

– У цркви су владали корупција, световност, везаност за новац и моћ – рекао је папа.

Неки конзервативци нису били одушевљени његовим изражавањем екуменизма.

 

Извор: Blic.rs