Балкан исламистима „наставља да буде нека врста центра за регрутовање бораца и уточиште оним борцима који се враћају са попришта блискоисточних криза“
Европу чека суморна будућност због тероризма, док Балкан, за сада, није приоритет џихадистима, осим ако не добију инструкције да почну са нападима, овако је недавно прокоментарисао ситуацију са повратницима са ратишта на Блиском истоку, професор на Факултету за безбедност Милан Мијалковски. Да опасност од терориста није нимало безазлена потврдио је и амерички амбасадор у Србији Кајл Скот. Он је упозорио да су државе Западног Балкана мета за регрутацију и кључна рута за улазак екстремиста.
Губитак територије са којим се суочава Исламска држава враћа борце из иностранства који су се ратовали за њу натраг у Европу и све је више сигнала који указују да се остаци снага исламиста крећу преко Балкана, пише римска “Република”.
Лист је већ преносио упозорења италијанских обавештаца о Балкану као о опасности која је “пред вратима”.
Наводи се да су од прошлог лета значајно смањени одласци џихадиста ка Блиском истоку, пошто је граница са Турском затворена, па је калифат позвао присталице да остану где су и “сеју смрт на Западу”.
“Република” је у чланку објављеном пре три недеље писала о упозорењу изнетом у извештају који су Влади Италије тада представили премијер Паоло Ђентилони и шеф италијанских обавештајаца Алесандро Панса, а у којем је наведено да Балкан исламистима “наставља да буде нека врста центра за регрутовање бораца и уточиште оним борцима који се враћају са попришта блискоисточних криза”.
Професор Мијалковски недавно је упозорио да су џихадисти у региону давно означили “балкански калифат”.
Они су упутили пар претњи, чиме су практично дали инструкције својим члановима који су се вратили са ратишта на који начин треба да изводе терористичке нападе.
– Можда ће неко од њих самостално одлучити да то чини, али је вероватније да чекају инструкције и тек тада ће почети терористичке нападе – прецизира он.
Мијалковски упозорава да се према неким подацима, у БиХ, односно, пре свега, у Федерацију БиХ и на Косово, вратило најмање пар стотина ратника, а у Европу 1.700 од када су почели да трпе пораз на Блиском истоку.
Иначе, привремене власти у Приштини су такође недавно саопштиле да је око 316 особа са Косова учествовало у конфликтима на Блиском истоку, међу којима 44 жене и двадесет седморо деце. Верује се да се у ратним зонама још налази 140 особа, а да се на Косово вратило њих 117.
На Косову се тренутно води истрага против 237 особе због сумње да су саучесници у организовању и извршењу терористичких дела, регрутовању и финансирању тероризма. Од 2013. до данас ухапшено је 127 особа.
Међутим, процес регутовања још увек траје. Посебно по косовским затворима.
Око 40 осуђеника који служе казну у девет косовских затвора због веза са терористичком организацијом ИСил, своје време „проводе“ врбујући остале затворенике за идеју исламског радикализма овог покрета. У томе им помажу имами сумњивог порекла, који без знања званичне Исламске заједнице на Косову.
Због ширења оваквих порука почетком марта на Косову је подигнута оптужница и против Шефћета Краснићија, имама велике џамије Мехмет Фатих у Приштини, који се, између осталог, сумњичи да је подстицао на извршење терористичких дела и изазивање мржње, националног, расног, верског и етничког раздора у периоду од 2013. до 2014. године.
Призрен данас. У првом плану је Камени мост изнад Призренске Бистрице, у другом Синан-пашина џамија. Нема много спрских средњевековних грађевина које су преживеле османлијско ропство. У првом плану је Камени мост изнад Призренске Бистрице, у другом Синан-пашина џамија. Нема много спрских средњевековних грађевина које су преживеле османлијско ропство.
Косово, иначе, броји око 800 џамија и око 2.000 запослених у Исламској заједници, за које се тврди да су под контролом регуларне Исламске заједнице Косова.
О проблему регрутовања потенцијалних терориста је данас говорио и амбасадор САД у Србији Кајл Скот. Он каже да Исламска држава има пропагандну стратегију за Балкан и да у њој користи језик региона и друштвене мреже у циљу регрутације.
– Треба да размислимо како да приђемо младим људима, да критички промишљају о ономе о чему читају и слушају – рекао је Скот.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је такође да се 28 држављана Србије налазе у Сирији и Ираку и истакао да је циљ министарства смањивање и пропагирање радикалних иделогодија.
– МУП је уложио значајне напоре у претходном периоду да се рано откривају особе које могу да учествују у радикализацији – рекао је Стефановић.
Он је објаснио да је један од предлога Србије Европској унији био да се оснује регионални центар за дерадикализацију, а то, каже, значи да новац треба улагати у рад са младим људима.
Каже да Србија жели да буде партнер другим земљама, па и већим и снажнијим у борби против екстремизма и поручио да неће одустати од борбе.
– Само уједињени можемо доћи до резултата – истакао је он.
Извор: Telegraf.rs/ Tanjug/Srna/ rs.sputniknews.com
