Апелациони суд у Колмару има три опције у свом одлучивању, тако да може да наложи прикупљање додатних информација и затражи даље разматрање случаја на следећој седници, такође може да да позитивно мишљење о захтеву Србије за изручење или да се са њим несагласи, навела је раније портпаролка суда Сандра ди Роса у изјави за Тањуг.
После тога, Харадинај ће бити слободан да напусти Француску, а Србија не би имала право да се жали на одлуку.
Уколико пак Апелациони суд утврди да су испуњени услови за изручење Харадинаја, коначну одлуку о изручењу донеће француска влада, навела је портпаролка суда у Колмару.
Тај суд је 9. фебруара одржао јавну седницу на којој су своје ставове о захтеву Србије изложили Харадинај и његови браниоцу, па је ради већања (утврђивања испуњенисти услова и гласања) о захтеву Србије за изручење одложио доношење своје одлуке.
Харадинај, који је лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по српској потерници, а Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење. Он је недељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске. Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослеђени суду у Колмару.
Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КИМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби.
Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КИМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.