Издвајамо Србија

Потресно писмо Алексине маме на његов 20. рођендан: Свака ова реч боли као оштрица ножа

Тада четрнаестогодишњи Алекса Јанковић одузео је себи живот скоком са зграде у којој је живео, након осам месеци физичког и вербалног злостављања од стране својих вршњака. Потрес мозга, нога у гипсу, психијатријска дијагноза “посттрауматски синдром”, довели су до трагичног завршетка. Његови родитељи још увек покушавају да издејствују усвајање “Алексиног закона”, који би помогао у сузбијању вршњачког насиља и спасио другу децу Алексине судбине

Алекса Јанковић из Ниша, који је због траума од вршњачког насиља себи одузео живот 10. маја 2011. године, данас би напунио 20 година. Његова мајка Драгана објавила је дирљиву поруку на Фејсбуку поводом његовог 20. рођендана.

Писмо преносимо у целости:

“Драга мама,
решио сам да ти напишем писмо. Увек ми ти пишеш и молим те немој само да плачеш.
Ево, јављам ти се из далеког неког света где се живи са осмехом сваки дан и сваки сат. Овде нема туге патње боли овде нема подлих и одвратних. Овде те не муче, не туку не хватају за врат ,не ударају главу о дрво, овде нема хаоса и лажи.
Овде је мама мир!!!
Широка поља обасјана мирисом пољског цвећа, сунце топло и врело ,небо плаво као пучина. Има птица мама и цвркута ,по који лептир тек слети ми на длан. Можда је твој мама?
Знаш имам другаре има деце пуноооо деце ,седимо често па причамо.Јој мама шта се тим мојим другарима све десило!!!
Причамо онако сви заједно тешимо једни друге, делимо и добро и зло. То је другарство,зар не мама?
Еј ….имамо лопту праву фудбалску …ја браним голман сам, сећаш се да су ми ДРУГАРИ из одељења поклонили голманске рукавице, баш су били тужни што одлазим, па ето сетили се…..
Нисам Форлан још ми је кратка коса ,кажу ми да ипак будем Буфон.Дрес ако се сетиш поклони неком нека се дете обрадује ,тако треба мама зар не!?
Нисам љут што ми ниси купила патике за рођендан, нема везе имам Нике и Пума нисам их поцепао, мада ми вири палац ко тати па цепа.
Знао сам да ћеш се питати да ли ми је хладно. Није мама! Топло је пролеће је, облачим се слојевито како си ме ти учила. Орман ми је средјен ништа нисам разбацао. И даље не једем боранију …не љути се одмах, све остало да, некад наручим јаја са парадајзом ууууу то волим.
Слушај, направи нешто са вишњама неки колач или торту нема везе што ја нисам ту, нема смисла да сестре не пробају.
Чувај кости за Шарета и сув хлеб немој да бацаш, знам да га волиш али те подсећа на мене.
Мама уради ТО, није он крив што сам отишао.
Хтео сам још да ти кажем да су ми неки матори овде пар пута ломили вазу за цвеће нема везе мама ….буди јака.
Што се родјендана тиче нећу ништа да правим, мислим велики сам 20.год ко прави журке у тим годинама.
Молим те само упали кандило и свећу крај иконе наше славе за здравље твоје тате и сека.
Обећај ми да нећеш да плачеш, молим те ми обећај….
Ако долазиш понеси ми неке ситнице и пусти ми песму да чују другари.
И да… настави да живиш молим те живи, проћиће мама пролази …само им немој заборавити имена.
Ја те чувам мајко, на левом рамену, образу и у коси. Мислим на тебе и дан и ноћ!
Кад будеш решила да дођеш резервиши карту у једном правцу до станице „СУНЦОКРЕТИ“. Ја ћу ту да те чекам, чим сидјеш.
Буди јака, ти чуваш мој осмех од заборава…није време држи се.
па се видимо…….

Воли те и љуби твој Алекса!!!

Посвећено Алекси за рођендан

20.03.1997-20.03.2017год

МАМА

Подсетимо, тада четрнаестогодишњи Алекса Јанковић одузео је себи живот скоком са зграде у којој је живео, након осам месеци физичког и вербалног злостављања од стране својих вршњака. Потрес мозга, нога у гипсу, психијатријска дијагноза “посттрауматски синдром”, довели су до трагичног завршетка.

Његови родитељи још увек покушавају да издејствују усвајање “Алексиног закона”, који би помогао у сузбијању вршњачког насиља и спасио другу децу Алексине судбине.

Извор:Телеграф.рс